Bitkoin nastavlja vrtoglavo da raste. Njegova cena je u vreme pisanja ovog teksta iznosila oko 40.000 američkih dolara – što je rast od oko 77 procenata za poslednjih mesec dana i 305 procenata tokom prošle godine.
Prvi put pokrenut 2009. godine kao digitalna valuta, bitkoin se jedno vreme koristio kao digitalni novac na margini ekonomije.
Od tada je postao mejnstrim. Danas se koristi isključivo kao neka vrsta „digitalnog zlata“, piše „Sajens alert“.
Kao odgovor na rizik od ekonomskog kolapsa zbog kovida, vlade širom sveta preplavile su globalno tržište novcem koji su stvorile centralne banke, kako bi povećale potrošnju i pomogle u spasavanju ekonomije.
Ali povećanje ponude novca narušava njegovu vrednost i navodi ljude da traže imovinu otpornu na inflaciju. U ovoj klimi bitkoin je postao zaštita od nadiruće inflacije i loše zarade na drugim vrstama imovine.
Šta je bitkoin?
Bitkoin, najveća kriptovaluta na svetu prema tržišnoj kapitalizaciji, trenutno ima cirkulišuću ponudu od 18.590.300 bitkoina i maksimalnu ponudu od 21.000.000.
Ovo ograničenje je čvrsto kodirano u bitkoin protokolu i ne može se promeniti. Stvara veštačku krizu, koja osigurava da digitalni novac vremenom povećava vrednost.
Dok državne valute poput australijskog dolara mogu da povećaju svoju ponudu po volji centralnih banaka, bitkoin ima fiksnu ponudu koja ne može biti naduvana političkim odlukama.
Bitkoinom se pretežno trguje na onlajn berzama kriptovaluta, ali se takođe može slati, primati i čuvati u „digitalnim novčanicima“ na određenim hardverskim ili pametnim aplikacijama.
Možda najprelomniji aspekt bitkoin mreže je taj što se ona oslanja na rad kriptografa i informatičara da bi postojala kao digitalna valuta zasnovana na tzv. blokčejnu.
Javni blokčejn je „nepromenljiva“ baza podataka, što znači da se evidencija istorije transakcija ne može promeniti.
Funkcionalna i decentralizovana digitalna valuta
Bitkoin je „decentralizovan“. Drugim rečima, funkcioniše preko raspršene P2P (peer to peer) mreža, umesto preko centralne vlasti kao što je centralna banka.
I to čini kroz učešće bitkoinskih „rudara“. „Rudar“ je svako ko odluči da pokrene softver za potvrdu bitkoin transakcija na blokčejnu. Obično su ovi ljudi aktivni na tržištu kriptovaluta.
Rudarenjem se dobijaju bitkoini, ali se dobitak rudarima prepolovljava se svake četiri godine.
Ovo postepeno smanjenje u mrežu je kodirao tvorac Satoši Nakamoto, koji ga je dizajnirao na ovaj način kako bi oponašao postupak vađenja stvarnog zlata – u početku je lakše pronaći ga, ali vremenom postaje teže.
„Rudari“ bitokoina danas zarađuju 6,25 bitkoina za svaki iskopani blok, a ranijih godina to je bilo 50. To stvara podsticaj za rano uključivanje, jer se resursi vremenom smanjuju.
Zbog ovoga se očekuje rast cena kako bi se zadovoljila potražnja. Ali budući da se oskudica u budućnosti unapred zna (predvidljivo u četvorogodišnjim intervalima), događaji prepolovljavanja već imaju cenu.
Stoga, nagli skokovi i padovi cena obično odražavaju promenljive uslove tražnje, poput rastućeg broja novih institucionalnih investitora. Sve više javnih preduzeća sada ulaže u bitkoine.
Zašto je bitkoin bitan?
Postoji nekoliko mogućih objašnjenja zašto toliko ljudi sada bitkoin smatra značajnim.
To je „sigurno“ sredstvo
Suočeni sa globalnom neizvesnošću, kupovina bitkoina je način da ljudi diverzifikuju svoju imovinu. Njegova tržišna vrednost može se uporediti sa drugom vrednom imovinom koja je potrebna u nevoljama: zlatom.
Usred globalne pandemije, nekonvencionalnog izbora američkog predsednika i pomeranja težišta geopolitičke moći, moguće je da više ljudi zlato i bitkoin vide kao bolju alternativu dolarima.
Povezuje se sa ideologijama orijentisanim na privatnost
Bitkoin (i kriptovalute uopšte) nije politički i ideološki neutralan. Rođen je u internetskoj eri među ljudima koji su bili ozbiljno zabrinuti za privatnost.
Intelektualno i ideološko poreklo bitkoina je u pokretu „sajferpank“ devedesetih i ranih dvehiljaditih.
Evidencija foruma na internetu pokazuje da se za nju zagovaralo kao za anonimnu digitalnu valutu koja je omogućavala ljudima interakciju na mreži bez praćenja od strane vlada ili korporacija, nudeći alternativu za svakoga ko nema poverenja u savezni centralni bankarski sistem.
Možda je otvoreni porast digitalnog nadzora kao odgovor na pandemiju dodatno podstakao strahove o privatnosti i sigurnosti na mreži – ponovo pobuđujući interesovanje javnosti za potencijal bitkoina.
Zašto bitkoin cveta?
Skorašnji porast vrednosti bitkoina svodi se na kombinaciju tri faktora: ideologije, socijalnog raspoloženja i nade.
Ali iako su to promenljivi faktori, ovo ne diskredituje značaj digitalne ekonomije, interesovanje za tehnologiju koja sazreva i uticaj institucionalnih investitora u kriptovalute, uključujući bitkoin.
Bitkoin je u uzlaznom trendu na tržištu, takođe poznat kao teritorija „biko tržišta“.
Dizajniran je za povećanje vrednosti s vremenom kroz pravila koja je Nakamoto zapisao u svoj softverski kod – a koji najiskreniji zagovornici bitkoina, poznatiji kao „maksimalisti“, žestoko brane.
Vizija nove budućnosti
Iz šireg referentnog okvira, decentralizovane kriptovalute omogućavaju nove načine koordinacije bez potrebe za centralnim arbitrom.
A decentralizovane mreže zasnovane na blokčejnima ne obezbeđuju samo digitalni novac. Slično običnim aplikacijama za pametne telefone, programeri softvera širom sveta grade decentralizovane aplikacije.
Uveli su druge kriptovalute, poput eterijuma, koje su takođe otvorene platforme za javnost.
Ostale aplikacije uključuju decentralizovane finansijske alate za predviđanje tržišta, pozajmljivanje kriptovaluta, investiranje i masovno ulaganje.
Nakamotov hrabri eksperiment u digitalnoj valuti deluje kako je zamišljen. A ono što sada zaista zaslužuje pažnju je šta ovo znači za našu digitalnu, fizičku i društvenu budućnost.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com