Oznaka „Mejd in Džermani” je kao garancija kvaliteta i dalje širom sveta dobro poznata i cenjena, ali više nije dovoljna da na svetskom tržištu obezbedi dugoročni uspeh nemačkih proizvoda. Ovo je zaključak istraživanja koje je sprovela državna agencija za spoljnu trgovinu i marketing „Džermani trejd end invest”, a prenosi Beta. Iako je ova oznaka kvaliteta i dalje na ceni, navodi se u istraživanju, za uspeh nemačkih preduzeća u inostranstvu potrebno je raditi na strategiji dugoročnog vezivanja kupaca za nemačke proizvode. Agencija je u 15 zemalja istražila kolika je danas prava vrednost marke „Mejd in Džermani”. Ispostavilo se da je u SAD ona i dalje sinonim za kvalitet, preciznost i pouzdanost. Pogotovu kada je reč o mašinama i automobilima, privlačnost ove marke je velika. No, kako se navodi u istraživanju, u SAD su kupci zahtevni i dobro informisani. Često je za njih važno da nemačke firme naglase da je određena roba proizvedena u SAD, ali uz poštovanje nemačkih standarda.
U Rusiji je pak „Mejd in Džermani” oznaka vrhunskog kvaliteta. U toj zemlji su svi nemački proizvodi izuzetno cenjeni – od automobila i mašina, preko industrijskih postrojenja do lekova, odeće i životnih namirnica. Jedino to nije slučaj kada je reč o proizvodima informacione i komunikacione tehnologije. U Brazilu, kako se navodi, bogati izuzetno cene nemačke proizvode, ali ih „nova srednja klasa” često ne zna. Pored toga, na odluku o kupovini na brazilskom tržištu sve više utiče cena proizvoda, kao i bliskost sa potrošačima. No, brazilsko tržište ostaje među najatraktivnijima za nemačke firme, koje, navodi se u studiji, moraju da poprave marketing.
Međutim, sjaj oznake „Mejd in Džermani” u Kini počinje da bledi jer „konkurencija u ovoj zemlji ne spava”. Iako je Kina za nemačku mašinsku industriju najvažnije tržište, konkurenti su sve aktivniji, dobit počinje da opada. I u ovoj zemlji, kako se navodi, nemačka preduzeća moraju da proizvode na licu mesta, ali i da „dokažu” da je kvalitet proizvoda u skladu sa oznakom „Mejd in Džermani”, što ostaje „jedan od najvećih izazova za budućnost”. Imidž nemačkih proizvoda u Velikoj Britaniji, gde je pre 130 godina i smišljena ova oznaka, bolji je nego ikada. Jedino kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije sve više se cene domaći proizvodi. Proizvodi sa ovom oznakom visoko se cene i u Španiji, Italiji, Južnoj Koreji ili Poljskoj. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je marketinško dejstvo oznake i dalje znatno, ali je vidno i da slabi i da nemačke firme ne mogu da se pouzdaju samo u u „bonus” koji im obezbeđuje „Mejd in Džermani”.
Kako kaže Miljan Premović, Izvršni direktor Agencije za tržišta istraživanja „Intelidžens”, efekat zemlje porekla je važan faktor u odlučivanju za kupovinu nekog proizvoda, a naročito na tržištima gde je velika konkurencija. Ipak, dodaje, najjači svetski brendovi su to prevazišli i za „Najk”, „Kseroks” ili „Koka-Kolu” je svejedno gde proizvode svoju robu jer ona nosi vrednost koja je univerzalna.
Ipak, kaže, među sto najboljih svetskih brendova Nemačka među evropskim zemljama ima najviše kompanija sa brendovima svetskog kalibra, ukupno 10. Među njima su „Mercedes-Benc”, BMV, „Folksvagen”, „Audi”, „Porše”… Iako najviše „top” brendova dolazi iz auto-industrije, Nemačka ima brendove i iz aj-ti industrije (SAP), kozmetike („Nivea“ ), sportske opreme („Adidas“) i tehničkih uređaja – „Simens“ .
– „Mejd in Džermani” kupcu „garantuje” kvalitet, ali ne svih proizvoda. Gastronomija je više vezana za Francuze, moda za Italijane, a Nemci ozbiljnu konkurenciju u toj oblasti u kojoj su jaki (automobilska industrija i mašine) imaju sa Japancima – kaže naš sagovornik, dodajući da Nemci svoj nacionalni brend nisu stvorili reklamnom kampanjom na Si-En-Enu i pojavljivanjem na sajmu turizma u Šangaju, kao što mnogi misle da tako može, već marljivim radom i dugoročnim planom.
(I. A. – J. A. Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com