Žirant kao garant da će kredit biti otplaćen uglavnom je otišao u istoriju, a prelomni trenutak za to je bio pre nekoliko godina kada su banke odlučile da će ubuduće da osiguraju pozajmice kod osiguravajućih kuća. Sada praktično nema nijedne vrste kredita, kreditne kartice, minusa na tekućem računu bez osiguranja. Istina, uvek ima slučajeva kada banka, zbog specifičnosti zajma, traži i jemca kao dodatni vid obezbeđenja.
Krediti s jemstvom bili su ranije i te kako zastupljeni i prema podacima banaka ima ih najmanje stotinak hiljada, a žiranti su uglavnom garantovali za veće iznose gotovinskih kredita, za kupovinu kola na kredit ili kada klijent ima neuredan izveštaj Kreditnog biroa. Kupovina nekretnina uvek je bila obezbeđena hipotekom.
To što je neko nekome garantovao za otplatu zajma nije nikakav problem sve dok dužnik redovno ispunjava obavezu. Međutim, onog trenutka kada sa tim okasni ili čak i prestane da plaća dug, žirant, podrazumeva se, ima problem. Banka počinje njega da zove da nastavi da otplaćuje kredit, a na kraju može se stvarno i dogoditi da nečiji zajam padne na teret žiranta. Bankari kažu da u praksi, ukoliko zbog kašnjenja bude aktiviran žirant, često se dešava da korisnik kredita ubrzo nastavi da otplaćuje svoje obaveze.
Banke nerado saopštavaju koliko jemaca plaća tuđi dug, a veruje se da ih je nekoliko stotina. Da bi od žiranta banka mogla da naplati zajam potrebna je i sudska odluka, a prema nekim starijim podacima na sudu je bilo oko 2.300 takvih slučajeva.
Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže da banka prilikom odobravanja kredita kao obezbeđenje urednosti izmirivanja obaveza može da ugovori menično jemstvo trećeg lica. U slučaju kada banka plasman proglasi dospelim, po osnovu ugovora ima pravo da aktivira ugovorena sredstva obezbeđenja i to kako prema dužniku, tako istovremeno i prema jemcu ili žirantu. Banka pokreće sudski izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, a u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i naplaćuje se u skladu sa sudskom odlukom.
– U skladu sa novim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupak sprovođenja izvršenja je u nadležnosti javnih izvršitelja, koji od banke kao izvršnog poverioca dobija nalog da utvrdi imovinsko stanje izvršnog dužnika. Banka može da se naplaćuje na zaradi i drugim novčanim primanjima dužnika, jemaca i žiranata, na finansijskim instrumentima, na pokretnim stvarima i drugim predmetima izvršenja, u zavisnosti koju imovinu javni izvršitelj utvrdi da je u vlasništvu izvršnog dužnika, pojašnjava ovaj bankar.
Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora NLB banke kaže da kada klijent kasni sa servisiranjem svojih obaveza, a po ugovoru postoji žirant, odnosno jemac, banka će tražiti namirenje dospelih potraživanja i od glavnog dužnika i od jemca. Obaveze jemca su definisane konkretnim ugovorom o kreditu, te nije potrebna posebna sudska odluka kojom bi se jemac obavezao da preuzme dugovanja. Ukoliko ne uspe da ni od dužnika ni od jemca naplati svoja potraživanja, banka pokreće postupak pred nadležnim sudom, a na osnovu sudske odluke i postupak izvršenja.
U Sosijete ženeral banci kažu da, ukoliko klijent ne otplaćuje kredit, banka može da aktivira sva sredstva, pa i žiranta. Naplata od jemca najčešće počinje pozivom na plaćanje, a zatim se pokreće sudski postupaka.
(Jovana Rabrenović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com