Najnovije ankete predstojećih američkih predsedničkih izbora pokazuju veoma neizvesnu trku između dva kandidata, Kamale Haris i Donalda Trampa, posebno u sedam kolebljivih država (swing state).
Prema anketama oba kandidata su manje više izjednačena, ali kao kolebljiva država koja bi najviše mogla da utiče na ishod izbora nameće se Pensilvanija, piše danas u analizi istraživačko-izdavačkog centra Demostat.
Demostat analizira šta za konačni rezultat Haris i Trampa znači pobeda ili poraz u Pensilvaniji.
„Sve se svodi na borbu u sedam kolebljivih država, morate pobediti u četiri od sedam, osim u slučaju da pobedite u Pensilvaniji, Džordžiji i Severnoj Karolini onda će to biti dovoljno za konačnu pobedu“, ovako je formulisao scenario puta do pobede visoki funkcioner republikanske partije majkl Vatli (Michael Whatley).
Sedam država su Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.
Sedam dana uoči najvažnijijh svetskih izbora najveća pažnja usmerena je na rezultat u sedam kolebljivih država i to najpre na onih dva do tri odsto neopredeljenih (kolebljivih) birača čija će odluka po svemu sudeći biti presudna za pobedu u ovom trenutno egal odnosu, piše Demostat.
Poslednja anketa You Gov America pokazuje strukturu tih neopredeljenih birača (više je među njima žena, crnih i hispano birača, onih sa nižim primanjima sl.) koji su po dosadašnjim istraživanjima bliži Kamali Haris.
Skoro sve ankete bave se percepcijom građana o sposobnostima predsedničkih kandidata da rešavaju najvažnija društvena, politička i ekonomska pitanja. Većina ispitanika i dalje daje prednost Kamali Haris kada je u pitanju rešavanje pitanja zdravstvene zaštite, abortusa, klimatskih promena, dok je Tramp u prednosti kod tema ilegalne migracije i inflacije. Kada su u pitanju ekonomija, radna mesta i spoljna politika kandidati imaju podeljenu podršku.
Ako Kamala Haris izgubi Pensilvaniju, to bi bio značajan udarac u njenoj trci za Belu kuću, s obzirom na to da Pensilvanija nosi 19 elektorskih glasova i često odlučuje o ishodu predsedničkih izbora. Međutim, postoje druge kolebljive države gde bi Haris mogla da nadoknadi taj gubitak.
Demostat je napravio scenario za pobedu oba kandidata ukoliko izgube Pensilvaniju.
Za Kamalu Haris bi gubitak Pensilvanije verovatno bio nenadoknadiv, piše Demostat, navodeći da bi ona morala da ga nadoknadi sa velikim brojem elektorskih glasova iz drugih kolebljivih država.
Demostat se bavi različitim mogućim scenarijima.
1. Mičigen i Viskonsin – te države su, zajedno s Pensilvanijom, bile deo takozvanog „Blue Wall“ (Plavi zid), koji je godinama bio čvrsto na strani demokrata, ali ga je Tramp probio 2016. godine. Haris bi morala da pobedi u obe da bi nadoknadila gubitak Pensilvanije. Mičigen ima 15, a Viskonskin 10 elektorskih glasova.
2. Arizona (11 elektorskih glasova) i Nevada (6 elektorskih glasova) su države gde demografske promene idu u korist demokrata, posebno među latinoameričkim biračima. Ako Haris uspe da zadrži Arizonu, koju je aktuelni demokratski predsednik Džo Bajden osvojio 2020. godine, to bi moglo delimično da ublaži gubitak Pensilvanije.
3. Dzordžija – Ako Haris izgubi Pensilvaniju, osvajanje Džordžije (16 elektorskih glasova) postaje još važnije. Ova država je prešla na stranu demokrata 2020, zahvaljujući tada većoj izlaznosti afroameričkih i mladih birača.
4. Severna Karolina – (16 elektorskih glasova) je tradicionalno republikanska, ali postaje sve kolebljivija zbog demografskih promena. Kod rukovodstva republikanaca prisutan je strah zbog afere njihovog kandidata za guvernera Robinsona. Ako Haris pobedi, to bi moglo kompenzovati gubitak Pensilvanije.
Da bi nadoknadila gubitak Pensilvanije, Haris bi morala da se fokusira na osvajanje Mičigena, Viskonsina, Dzordzije, Arizone i možda Severne Karoline. Bilo koji od tih scenarija zahteva dodatni finiš fokus kampanju u nekoliko kolebljivih država, a osvajanje Severne Karoline ili Džordžije bilo bi od suštinske važnosti.
Dakle, uz pobedu u državama Plavog zida, Mičigenu i Viskonsinu, biće joj neophodna pobeda u jednoj od dve zapadne i jednoj od dve južne kolebljive države, ocenjuje Demostat, ali dodaje da pobeda u te četiri države neće biti dovoljna, ukoliko Tramp osvoji Pensilvaniju, Džordžiju i Severnu Karolinu.
Za Trampa gubitak Pensilvanije takođe predstavlja veliki izazov i kako bi nadoknadio taj gubitak mora da pobedi u ćetiri druge kolebljive države.
1. Viskonsin i Mičigen – Tramp je pobedio u ovim državama 2016, ali ih je izgubio 2020. Ako ponovo osvoji Viskonsin (10 elektorskih glasova) i Mičigen (15 elektorskih glasova), time bi mogao nadoknaditi gubitak Pensilvanije.
2. Dzordžija – Tramp je izgubio Džordžiju 2020. godine, a to je tradicionalno bila republikanska država. Povratak Džordžije (16 elektorskih glasova) u ruke republikanaca mogao bi kompenzovati gubitak Pensilvanije.
3. Severna Karolina – Tramp je pobedio u Severnoj Karolini 2020. godine i ta država (16 elektorskih glasova) ostaje važno uporište. Ako Tramp uspe da zadrži Severnu Karolinu, mogao bi neutralisati eventualni gubitak Pensilvanije.
4. Arizona – (11 elektorskih glasova) je bila veliko iznenađenje 2020. godine kada je prešla u ruke demokrata. Tramp bi morao da uloži značajne napore da je povrati kako bi nadoknadio gubitak Pensilvanije.
Ako izgubi Pensilvaniju, Tramp bi se morao fokusirati na osvajanje Viskonsina, Mičigena, Džordžije i Severne Karoline. Povratak Arizone takođe bi bio ključan, s obzirom na to da bi time nadoknadio veliki deo izgubljenih elektorskih glasova, piše Demostat.
Američki izbori se ne odlučuju popularnim glasom već elektorskim glasovima u svakoj od 50 saveznih država.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com