BEČ – Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, pre svega Srbi, preuzeli su prevlast nad tržištem kokaina u Austriji, tvrdi Daniel Lićteneger, šef Kanelarije za borbu protiv narkotika Savezne kriminalističke službe Austrije.
Lihteneger je, za austrijski javni servis ORF, rekao da se prodaja kokaina preselila na internet, to jest darknet, mesendžer servise i društvene mreže.
„Ono što se može pročitati, crno na belo pokazuje potencijal kriminalnih grupa, koje ne prezaju ni od čega“, objasnio je on.
Ističe da se promenilo i to da više kriminalne grupe iz Afrike ne drže prevlast nad trgovinom kokaina, već grupe sa Zapadnog Balkana.
„Pre svega, Srbi su tu prvi“, tvrdi brigadir austrijske policije.
On je istakao da su te grupe veoma organizovane i postavljene kao jedno uspešno preduzeće.
ORF ukazuje da kolumbijanski farmeri proizvode više kokaina nego u doba Pablo Eskobara, i da preko evropskih luka bivaju zaplenjene nove rekordne količine.
Čak i u Austriji se broj uživaoca kokaina u kratkom roku udvostručio.
ORF je, u razgovoru sa farmerima, saznao da imaju četiri puta godišnje rod, koji prerađuju u zeleno-sivu koka pastu i prodaju gerilcima FARC-a.
U gradskim laboratorima se ta pasta prerađuje u beli prah.
Farmer za svoj proizvod dobije novac dovoljan da prehrani svoju porodicu, kako kaže, dovoljno da prežive.
Farmeri, prema ORF-u, dobijaju manje od prosečne godišnje plate od oko 2.000 evra.
Od prodaje „belog praha“ profitiraju pre svega kriminalni karteli, koji ubiraju iznose u milijardama.
A ti karteli povezani su sa državom, kako je napisao Roberto Saviano u svojoj knjizi „Zero, zero, zero. Kako kokain vlada svetom“.
„U zemlji u kojoj je trgovina narkoticima najunosnija privredna grana, najmoćniji bos te grane vredi više od ministra“, ističe Saviano.
Prema Europolu, u Kolumbiji se proizvodi godišnje 2.000 tona kokaina.
Prema izveštajima, više od 60 odsto kokaina dolazi iz Južne Amerike, a od toga 40 odsto iz Kolumbije, što pokazuje da je ta zemlja najveći proizvođač.
Većina kokaina brodovima dolazi u Evropu, i to preko velikih luka kakve su Antverpen ili Roterdam.
I pored pandemije je 2020. oko 215 tona kokaina zaplenjeno u tim lukama, a 2021.bilo je 240 tona.
„Policija kaže uvek da se radi samo o deset odsto kokaina namenjenog za evropsko tržište koje se zapleni“, ukazao je Saviano.
Belgijska carinica Florans Anželiki kaže da je kokain najveći problem u Antverpenu.
I holandski novinar Teun Voeten tvrdi da je Antverpen najomiljenija luka kriminalnih organizacija.
„Nemoguće je prekontrolisati milione kontejnera koji pristižu. Jedan kontejner sadrži voće, a jedan voće i kokain“, preneo je on.
Zatim se iz luke kokain prebacuje preko kurira u zemlje destinacije, i to često skriveno u njihovim telima.
Lihteneger kaže da je kod jednog kurira, u telu, pronađeno više od dva kilograma narkotika.
Gram kokaina u Beču se može naći već od 50 evra.
Lihteneger navodi da se narko bande bave i drugim kriminalnim delima.
U Austriji je oko 660 pripadnika policije, što je oko dva odsto čuvara reda, specijalizovano za borbu protiv narko-kriminala.
Broj uživaoca kokaina u EU iznosi oko 3,5 miliona, to jest 1,2 odsto ukupnog stanovništva.
To čini kokain, posle kanabisa, drugom najčešće korišćenom drogom u EU.
U Austriji je broj uživaoca kokaina 2015. bio još na tri odsto, a 2021. već je šest procenata.
„Trend ka kokainu je veoma uočljiv i to na osnovu brojnih indikatora, od ispitivanja stanovništva, preko prijava, zaplena, ali i analiza otpadnih voda“, navodi Martin Buš, autor izveštaja o narkoticima u Austriji i direktor Centra za borbu protiv zavisnosti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com