Zbog nepostojećeg duga za komunalije izvršitelj u Beogradu protivzakonito onemogućio korišćenje namenskog računa za izdržavanje dece
Jedna samohrana majka iz Beograda tri meseca nije mogla da podiže alimentaciju jer je njen račun blokirao izvršitelj kako bi naplatio dug i svoju nagradu za postupak izvršenja koji se vodio zbog neplaćenih računa za komunalije. Ovo bi bila još jedna od priča o neredovnim platišama i izvršiteljima, da ovaj službenik nije prekršio zakon koji kaže da alimentacija koja pripada deci ni u kom slučaju ne može da se „pleni”. Račun je odblokiran tek po nalogu suda, koji je utvrdio niz nepravilnosti, a među njima i taj da ova Beograđanka nije ni znala da je postupak pokrenut, da izvršitelji potražuju novac, jer obaveštenja nisu stizala na pravu adresu. U Udruženju za zaštitu potrošača „Efektiva”, kojem se obratila za pomoć, kažu da je još veći problem to što je ona dug za komunalije od 70.000 dinara platila u celosti, sa kamatama, još 2016. godine o čemu je javno preduzeće na vreme obavestilo izvršitelje. I pored toga, dve godine kasnije izvršitelji dolaze po svoje, blokiraju račun i uzimaju novac, ne znajući da je to račun na koji joj stiže jedini prihod – zakonsko izdržavanje za decu, odnosno alimentacija!
– Zaključak izvršitelja donet je krajem februara ove godine, a ona nam se obratila početkom marta. Postoji tehnički problem, jer izvršitelj, u trenutku kada blokira račun, ne može da zna da je to novac od alimentacije, što zakon izričito zabranjuje u izvršenju. Međutim, ova gospođa je u više navrata obavestila i izvršitelja i banku da je blokiran novac od alimentacije, na šta oni nisu reagovali. Alimentacija predstavlja prihod koji je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju izuzet od izvršenja. On se kao takav ne sme pleniti, a primalac se ne sme onemogućavati da ga koristi – kaže za „Potrošač” Jovan Ristić, pravnik „Efektive”.
Račun se blokira u celosti
Kada banka po nalogu izvršitelja blokira dužniku račun, radi prinudne naplate, račun je blokiran u celosti sa svim primanjima, bez obzira na osnov tih primanja.Izvršitelju nisu dostupni ti podaci, ali je dužan da vodi računa o tome koja su primanja izuzeta od izvršenja, pa jednom kad sazna od dužnika u pisanom obliku (uz dostavljanje relevantnih dokaza) da se na blokiranom računu nalazi takvo primanje, on neće moći da se pravda kako nije znao za to primanje ili da objašnjava kako nije njegov posao da o tome vodi računa.
Dok je sve to trajalo, banka, očigledno svesna nezakonitosti blokade, ipak je izašla u susret svojoj klijentkinji i omogućila joj da podigne novac na šalteru, ali izvršitelj nije odustajao. Kako tvrde u „Efektivi“, on je čak u jednom trenutku i obavestio dužnika da je račun odblokiran, ali to u stvari nije učinio.
– Tužila ga je krajem marta, a Treći osnovni sud je 25. maja doneo odluku u njenu korist i naložio izvršitelju da odblokira račun – objašnjava Ristić i dodaje da priča ovde nije završena.
Tek sada ova beograđanka pokušava preko suda da ospori navodni dug od 14.000 dinara, koji joj je izvršitelj naplatio, jer je ona, kako tvrdi, pre dve godine, ne znajući da se protiv nje vodi izvršni postupak, direktno u „Infostanu” platila nagomilani dug za komunalije. Niko je nije obavestio da postoji potraživanje, niti da je postupak izvršenja pokrenut, pa želi da dokaže da novac, koji joj je uzet, u stvari ne pripada izvršiteljima.
– Došli smo do saznanja da ovo nije usamljen primer i da u postupcima izvršenja izvršitelji posežu i za primanjima građana koji su zakonom izuzeti. Zato savetujemo sve one koji imaju problem da se obrate sudu, a ne nadležnom ministarstvu ili Komori izvršitelja, pošto jedino sud može da ospori ono nezakonito ponašanje – kaže pravnik „Efektive”.
Da bi bilo jasnije, po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, čak i kada je nesporan dug, koji potražuje izvršitelj, postoje novčini prilivi koji ne mogu biti preusmereni sa računa za namirenje troškova postupka ili nagrade za izvršitelje. Tu spadaju primanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad, i novčane rente za izdržavanje, koje je izgubljeno usled smrti dužnika. Zatim, novčane naknade za telesno oštećenje, ona koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti, privremenoj nezaposlenosti, dodaci na decu, stipendije.
Ristić dodaje da po ovom zakonu, kršenjem ovih zabrana izvršitelj čini tešku disciplinsku povredu, koja ga može koštati i posla, ali i da bude proglašen nedostojnim da se njime bavi.
(Jelica Antelj, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com