Vest da su trojica dečaka izazvala požar u kojem je nastradao beskućnik, dok je drugi povređen, potresla je Srbiju.
Novosadska policija identifikovala je dvojicu dvanaestogodišnjih dečaka i jednog od 13 godina zbog sumnje da su u noći između ponedeljka i utorka zapalili beskućnika Dragutina Todorčevića (64) iz Futoga, koji je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici. Tada je lakše povređen Zoran Todorović koji je bio u društvu sa Todorčevićem.
Prema rečima „Politikinog” sagovornika bliskog istrazi, inspektori su obavili razgovor sa dečacima, ali protiv njih nije podneta krivična prijava jer zbog godina, ne mogu krivično da odgovaraju.
– Tragičan događaj odigrao se oko 3.30 časova na prostoru između zgrada u novosadskom Bulevaru oslobođenja 21, kada su dečaci zapalili novine i bacili ih na improvizovani ležaj na kojem je bio Todorčević. Nedaleko od njega ležao je i Todorović koga je vatra zahvatila, ali, na sreću nije teže povređen. Verovatno ne shvatajući šta su zapravo učinili, dečaci su pošto su bacili zapaljene novine, odšetali sa mesta događaja. O svemu je odmah obavešten Centar za socijalni rad – navodi „Politikin” sagovornik.
Prema njegovim rečima, dvojica beskućnika su pre nego što je na njih bačena zapaljena novinska hartija, ležali nepomično na improvizovanim ležajevima jer su, kako se pretpostavlja, bili promrzli i pod dejstvom alkohola.
Nastradali Todorčević bio je penzioner i imao je redovna primanja, a u požaru mu je izgoreo veći deo tela.
Kako saznajemo dvojica dečaka koja su učestvovala u ovom događaju žive sa roditeljima, dok je treći štićenik Dečjeg sela „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici. Prema nezvaničnim informacijama, na razgovor u policiju pozvani su i roditelji dečaka. Pretpostavljamo da će nadležni saznati zašto su deca u to doba noći bila sama na ulici.
„Politika” je pokušala da stupi u kontakt sa predstavnicima Dečjeg sela, ali bezuspešno. Na direktan broj telefona direktora ove ustanova javila se žena koja je rekla da ne može da nam da nikakve informacije u vezi sa događajem i njihovim štićenikom, uz objašnjenje da zovemo sledećeg dana, između sedam i 15 časova. Na sajtu Dečjeg sela naveden je i broj mobilnog telefona osobe zadužene za kontakt sa javnošću. Žena koja se javila prekinula je vezu čim smo se predstavili.
Na pitanje da li će, eventualno, roditelji ili staratelji odgovarati za ono što su učinila trojica dečaka, naš sagovornik kaže da to zavisi od odluke nadležnog tužilaštva.
– Postoji krivično delo koje reguliše odnos između roditelja, odnosno staratelja i dece, ali je tužilaštvo to koje daje poslednju reč – navodi naš sagovornik.
Ovakva tragedija u kojoj su akteri dečaci od dvanaestak godina nije zabeležena na našim prostorima. Po navodima Dragana Rolovića, direktora Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd, teško je govoriti o ovom slučaju jer za sada nema dovoljno podataka.
„Reč je o deci koja možda nisu ni svesna svojih postupaka i nisu razmišljala o posledicama. Po zakonu oni ne mogu da odgovaraju za krivično delo, jer su mlađi od 14 godina”, navodi Rolović za „Politiku”, dodajući da će dečaci koji su bili akteri tragedije sada ući u sistem socijalne zaštite.
Iako deca ne mogu krivično da odgovaraju, po njegovim rečima, postoje mere koje se i u ovom slučaju moraju sprovesti – i tu je na potezu centar za socijalni rad. Neke od mera su pojačan nadzor dečaka, pa čak i njihovo smeštanje u ustanovu, ukoliko se proceni da je to neophodno.
Po zakonu deca mlađa od 14 godina ne mogu pred sudom krivično da odgovaraju za svoja dela. Pre dve godine, kada su dva brata od 11 i 10 godina fizički nasrnula na književnika Rašu Popova i povredila ga u nameri da ga opljačkaju razvila se žustra polemika o tome da li granicu do koje deca ne mogu da budu krivično odgovorna treba spustiti sa 14 godina, ali sve je ostalo na priči. Ipak, Rolović smatra da to nije rešenje.
„Ako se ova granica na primer spusti na deset godina, šta ćemo uraditi ukoliko slično krivično delo počini devetogodišnjak? Ne možemo spuštati granicu beskonačno”, objašnjava naš sagovornik.
Neophodno je raditi na prevenciji kako se ovakav slučaj više ne bi dogodio. Sistem socijalne zaštite maksimalno radi na tom polju, ali činjenica je da on ne može da „uđe” u svaku porodicu i svaku kuću. Zbog toga je neophodno da roditelji i škola reaguju na vreme.
„Prvo roditelji moraju da primete eventualni problem kod svoje dece. Ali i to je jako teško, roditelj najčešće ne želi da prihvati da njegovo dete ima problem, jer za njega to znači da je neuspešan kao roditelj. Zatim je tu škola u kojoj nadležni koji rade sa učenicima treba da uvide da li se neko drugačije ponaša, da li je agresivan… Sledeći korak je prijavljivanje takvog ponašanja centru za socijalni rad”, objašnjava naš sagovornik.
Dva dečaka, rođena braća, koja su napala Popova, danas se nalaze u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, a u beogradskom domu prošli su takozvani Program intenzivnog tretmana u kojem su naučili da čitaju i pišu. Ovaj program, po rečima Rolovića, dao je odlične rezultate u 90 odsto slučajeva i ove godine prošireni su kapaciteti u svim domovima kako bi njime bilo obuhvaćeno što više dece.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com