Među osnovcima u Srbiji sve je popularnija veoma opasna „igra davljenja“, čiji je cilj da jedno dete davi drugo sve dok ga ne onesvesti, piše danas beogradska štampa.
Internet je prepun stravičnih snimaka na kojima klinci umalo umiru posle davljenja, a Htina pomoć je zbog ove smrtonosne zabave već nekoliko puta intervenisala u našim školama.
Bizarna igra stigla je u Srbiju iz SAD preko Francuske, a njena poenta je da onaj koga dave izdrži toliko dugo da izgubi svest. Ako ne izdrži, „izgubio je“ i ispada iz igre. Ceo ritual se snima i postavlja na YouTube i društvene mreže, a dešavalo se da se ceo ritual završi i tragično.
Doktorka Nevenka Dimitrijević ističe da je nova igrica već neko vreme popularna među osnovcima u Srbiji.
“Radim sa decom tog uzrasta, pa od njih naučim i saznam kakvim se opasnim stvarima bave. Tako sam saznala i za „igru davljenja“, koja se obično igra za vreme odmora ili posle škole. Poenta nove igre je da dečaci i devojčice dave jedni druge i da što duže izdrže iz vazduha. Kada dođe do padanja u nesvest, igra je završena i prelazi se na druge učesnike. Da stvar bude gora, oni sve to snimaju telefonima i kače na društvene mreže. Prema rečima mojih kolega u nekim školama, Hitna pomoć je već nekoliko puta morala da interveniše zbog ove ludosti”, objasnila je dr Dimitrijević.
Prema njenim rečima, bilo je slučajeva da su lekari u poslednjem trenutku spasavali živote dece.
“U trenutku kada se dete onesvesti od nedostatka vazduha, bukvalno ga sekunde dele od smrti. Namerno zaustavljanje disanja, koje obično traje oko 45 sekundi u igrici, obustavlja rad srca i dotok kiseonika do mozga… Ukoliko se dete odmah ne položi horizontalno i ne pruži mu se prva pomoć može doći i do smrti”, upozorava Dimitrijević.
Dečiji psiholog Branka Tišma smatra da je nova „igra davljenja“ još jedan dokaz da naša deca ne znaju da razdvoje stvaran život od virtuelnog.
“Razvoj interneta, društvenih mreža, bogata filmska industrija sa Zapada, rijaliiti programi, sve to pogubno utične na razvoj i ponašanje dece. Najugroženija su deca do 15 godina, jer su podložni manipulaciji, dokazivanju u društvu, praćenju trendova i poistovećivanju sa virtuelnim junacima, ne misleći o posledicama”, rekla je Tišma.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com