Programer Nebojša Stojilković u ponedeljak u Ruzveltovoj ulici, upao je u bivšu firmu i ubio kolegu Branka Kanjevca, a teško ranio Marka Filipovića, dok je treći kolega povređene, iskočivši kroz prozor tokom pucnjave Igor Radovanović.
Ubica iz Ruzveltove bio genije, ali bez društva i uvek u crnom
Ubica programer je pogledao povredama u utorak u Urgentnom centru, a kako Kurir saznaje, stanje ranjenog Filipovića je nepromenjeno.
Prema poslednjim informacijama, Igor Radenković se oporavlja i sa Intenzivne nege prebačen je na odeljenje.
Nakon stravične pucnjave, na društvenoj mreži Fejsbuk oglasila se i sestra Filipovića, koja kaže da je ono što se dogodilo u Ruzveltovoj nešto užasno.
Ubica iz Ruzveltove bio programer, „miran i povučen“
„Moj brat je dobro, biće dobro, mora. Ono što se desilo je tragedija, šok, nešto što se dešava u filmovima i tamo negde daleko. Realnost je zastrašujuća, a poruka zabrinjavajuća. Kako je moguće da danas, u svetlu svih savremenih komunikacija, čovek ne gleda čoveka? Mladić, koji jeste bio drugačiji, ali opet smejao se, provodio vreme i pravio šale sa kolegama, radio sa njima iks godina, polako se povlači u sebe i završi tako što puca na te iste kolege, a potom digne ruku na sebe? Kako je moguće da van tog kolegijalnog okruženja, niko nije primetio da se sa njim nešto dešava? Kako je moguće da se čovek tako zatvori?“, napisala je Markova sestra Ana i dodaje:
Moj brat je dobro, biće dobro, mora. Ono što se desilo je tragedija, šok, nešto što se dešava u filmovima i tamo negde…
Posted by Ana Mickovic on Wednesday, March 14, 2018
„Ne mogu da svarim činjenicu da 30-ogodišnji mladić, koji je radio u firmi gde su svi kao jedna velika porodica, sa svim onim lepim i teškim što porodica nosi, koji je imao porodicu i prijatelje, završio fakultet i bavio se jednom od najtraženijih profesija današnjice, koji je imao sve uslove za izuzetno normalan i pristojan život u totalno nenormalnoj zemlji, kako takav čovek dospe u ovakvu situaciju? Koji su to mehanizmi, koja je to dijagnoza? I jos strašnije, kako je to prošlo neprimećeno?A najstrašnije, koliko takvih ljudi ima? Da li postoji rešenje?“
Markova sestra dodaje da Nebojšu ne može da gleda kao na monstruma, već na mladića koji je izgubio kompas, kontrolu, sebe.
„Mladić koji je na kraju krajeva bio bolestan, imao neki poremećaj, koji je na kraju prevladao. To sada ne možemo da znamo. Ne mogu da osudim ili kunem na bilo koji način bolesnog čoveka, čoveka kome je trebala pomoć. Nadam se da će njegova porodica u ovim teškim trenucima za sve imati podršku koju on nije. Nadam se da će njegove kolege preobroditi šok, zalečiti rane i nastaviti dalje. Nadam se da niko neće biti sam i usamljen u svom bolu. I nadam se da će ljudi biti ljudi, a ne sudije i izvrsitelji“, napisala je Ana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com