U opasnu crnu rupu na obodu Beograda, koja je progutala crnokosu pevačicu Jelenu Marjanović, sredinu musavu i zadimljenu, kao da je mrtva, iako izbliza vidiš da pulsira životom, dok umorni radnici na crno promiču kaljavim ulicama do svojih divlje izgrađenih kuća, koje kao strašila vire iznad površine, stigao je pre mraka. Video je usamljenu gomilu i duboku vodu, osetio crnu magiju, strasnu ljubav i patološku mržnju koje ključaju i gotovo mogu da se osete, kao dodir.
U početku mu se učinilo da su stvoreni jedno za drugo: balkanska metropola i specijalni istražitelj Federalnog istražnog biroa, vašingtonski obaveštajac s vidovnjačkim moćima koji proriče budućnost i detektuje senke iza zavese onostranog.
Tokom leta specijalnim avionom imao je vremena da prouči sudske spise, a kako je do sada rešavao i komplikovanije slučajeve verovao je da će se u Beogradu i naselju Borča, tu reč je teško izgovarao, zadržati najviše desetak dana. Šta nije znao specijalni agent FBI? Da je crna rupa u koju je sleteo progutala i mnogo veće frajere od njega.
Hoće li ovakvom ili sličnom scenom započeti serija „Pevačica”, čije je snimanje za proleće najavio Predrag Gaga Antonijević? Sjajni režiser nije odoleo da se ne upusti u snimanje serijala o ubijenoj pevačici Jeleni Marjanović. I ne samo to, već je rekao da će se, osim umetničke interpretacije nerasvetljenog zločina, baviti fenomenom bele i crne magije, a da će u triler ubaciti i stvarnu ličnost: američkog agenta koji umesto raketnim, barata vudu štitovima!
Da kompanija „Telekom” ne finansira ovu seriju, olako bih preskočio umetničke vizije jednog od mojih omiljenih reditelja, ali kako će on trošiti novac poreskih obveznika, pitam se da li je moralno da i država eksploatiše upotrebnu vrednost svirepog ubistva pevačice? Na stotine naslovnih strana tabloida potrošene su na zločin u divljem naselju Crvenka, ali policija i dalje tapka u mestu. Jelenin suprug Zoran, kompozitor i producent narodnjaka, koji je ponovo osumnjičen za ubistvo, gostovao je u rijalitijima, nadavao se intervjua, a žuta štampa se nije libila da sumnjiči ne samo njega i članove porodice, već je, s vremena na vreme, nabacivala tragove na razne skitnice i protuve.
Tiraži su rasli, ali je istraga stajala. U igru su ubacivani i misteriozni tajkuni, neimenovani ali poznati političari, zle sile i strašila, tako da Jelena, do tragičnog džoginga na nasipu gotovo nepoznata pevačica u svetu estrade, postaje daleko slavnija kao mrtva! Kako njena posthumna slava raste, tako naše društvo tone u blato borčanskih močvara. Finansijski efekat serije će svakako biti veliki. Uostalom, zagrebački „Jutarnji list” je pisao da, ako Srbi žele da snime svoju verziju „Tvin Piksa”, mogu je snimiti po istinitoj priči. Zaista, svi elementi su tu: lepa, siromašna pevačica, estrada i ljubav s mladim kompozitorom koji će, kako će se kasnije ispostaviti, za opskurne časopise kao dečak govoriti o svojim paranormalnim moćima.
Na dan nestanka zvezde „Granda”, njena svekrva Zorica navodno je pogledala u karte sinu: „Zorane, Jeleninu energiju ne osećam, ne vidim je među živima, mrtva je.”
Kraj močvarne obale Dunava stoji prizemna kuća Marjanovića u kojoj stanuju tri generacije. Prvi deo pripada „crkvici”, kako komšije zovu veliku prostoriju punu ikona. U njoj svekrva Zorica čita sudbinu i leči bioenergijom. Pre mnogo godina, priča se, pala je u komu. U takvom stanju javila joj se Sveta Petka i rekla joj kako da pomaže sebi i ljudima. Kad se vratila među žive, počela je da radi kao beli mag. Ispred kuće su često redovi, a mušterije su joj brojne poznate ličnosti i političari.
Za sve vreme istrage, pisali su tabloidi, niko nije naveo njene izjave, osim prepričane verzije prestrašenog komšiluka. Valjda su kolege cvikale da im živote može usmeriti u neželjenom pravcu. Novinari njenu delatnost retko pominju, a neki od kolega priznaju da ne smeju da se potpisuju ispod tekstova. Možda se plaše da im ne porastu uši?
Kuća Marjanovića nije velika i ne izgleda bogato, ali je tipični dom srpske selebriti kaste nove generacije, u predgrađu iz kojeg klinci sanjaju da se izvuku tako što će ih regrutovati u rijaliti programe, kao nacionalne dvorske lude. Ako imaju više sreće i kraći minić, devojčice će učestvovati na audicijama za nove generacije pevačica. Samo neke od njih će postati heroine silikonskog neoliberalizma, poslednje faze kulturološkog i muzičkog pravca koji simbolizuje pljačkašku tranziciju evropskog istoka.
Jelena Marjanović nalazila se negde na polovini tog puta. Nedostajao joj je hit i estradni lobi koji bi je izbacio na naslovne strane i u trivijalne emisije komercijalnih televizija, gde se propagiraju prostakluk i nasilje kao društveno poželjni model ponašanja. One i oni postaju uzori našoj deci, a sada će postati voajeri umetničke rekonstrukcije monstruoznog ubistva, nesposobne policije i tužilaštva koji tri i po godine ne uspevaju da otkriju ubicu pomračenog uma i čeličnih nerava, dok se beli i crni magovi bore za prevlast, uz asistenciju agenta FBI.
Jelena Marjanović je odavno mrtva. Ako se prepustimo surovom zakonu biznisa, koji kaže biće gledano, snimaj, hoćemo li je ubiti po drugi put?
(Aleksandar Apostolovski, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com