Naučnici su kod osoba koje su nakon nekog masovnog ubistva ili prirodne katastrofe neprekidno putem medija nastavile da prate njihov razvoj, primetili veću verovatnost za nastanak simptoma posttraumatskog stresa mesecima kasnije, rezultati su manje američke studije objavljeni u časopisu Science Advances.
Kako prenosi agencija Hina, posle bombaškog napada tokom Bostonskog maratona 2013. i nakon napada 2016. na noćni klub u floridskom Orlandu, istraživači su u više navrata anketirali oko 4.000 odraslih Amerikanaca koji nisu bili uključeni u događaje.
– Ustanovili smo da su se kod pojedinaca koji su gotovo neprekidno pratili više medijskih sadržaja povezanih s bombaškim napadima češće razvili simptomi posttraumatskog stresa, kao i strah od potencijalnih negativnih događaja u budućnosti. Što su intenzivnije pratili medijski popraćene događaje nakon masakra u noćnom klubu u Orlandu, bili su uznemireniji, rekla je autorka studije Roxane Cohen Silver sa Univerziteta Kalifornija u Irvineu.
Ranija istraživanja upućivala su na to da ljude privlače izveštaji o traumatičnim događajima jer je to način da ih shvate i da se suoče sa stresom, međutim studija naučnika s kalifornijskog univerziteta ukazuje na to da se takvo praćenje događaja pojedincima „može obiti o glavu“.
Naučnici su ustanovili da ponovno izlaganje eksplicitnom sadržaju koje uključuje nasilje može pojačati strah od nekih događaja koji tek slede, a to pak potiče pojedinca da nastavi da prati medijske izveštaje o sledućem bombaškom napadu, pucnjavi ili prirodnoj katastrofi.
Ljudi su posebno osjetljivi na začarani krug loših vesti ako su i lično iskusili nasilje ili ako im je ranije dijagnostifikovan neki mentalni poremećaj, smatraju američki naučnici.
– Možda će to biti teško postići, ali neke osobe jednostavno moraju prestati pratiti vesti, smatra Ziming Xuan iz Škole javnog zdravlja Univerziteta u Bostonu. Ne znamo koliko je stresnih informacija kojem pojedincu previše, ali kada prateći vesti shvatite da osećate nelagodu, nemojte im se više izlagati, jednostavno ih prestanite pratiti ili porazgovarajte s nekim ko vam može pomoći, kaže Xuan, koji nije učestvovao u studiji.
Dodaje, prenosi Hina, da je ovaj savet „možda i značajniji kada su posredi deca i mladi, koji su češće izloženi društvenim mrežama“, a isto se odnosi i na osobe koje boluju od PTSP-a.
– Ne možemo izjednačiti sve medije, ali količina stresa koju pojedinci proživljavaju često zavisi od toga na koji im se način prezentuju informacije, smatra Aaron Kivisto, psiholog sa Univerziteta u Indianopolisu.
Velika je razlika u načinu na koji različiti mediji izveštavaju o istom događaju, a posledice u nekim slučajevima mogu biti traumatične za konzumenta informacija. I dok većina medija nastoji ublažiti realno stanje kada je nasilje posredi, osobe koje informacije dobijaju putem društvenih mreža i interneta nesvesno se samo jednim klikom mogu traumatizovati, smatra Kivisto.
– Na primer, u sklopu nedavnog medijskog praćenja događaja u Christchurchu emitovan je video zapis koji je snimio napadač i ubica. I bio je dostupan svima koji se služe internetom. Terorističke grupe poput ISIS-a već godinama distribuiraju svoje video zapise. Gledaoci u takvim situacijama moraju biti na oprezu kako bi, zbog vlastite znatiželje izbegli nehotično izlaganje traumi, savetuje Kivisto.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com