O porodičnom nasilju više se ne ćuti

Slo­bod­no se mo­že re­ći, bar kad je reč o Ni­šu i dru­gim me­sti­ma i gra­do­vi­ma na ju­gu i ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je, da je pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na or­ga­ni­ma re­da, tu­ži­la­štvi­ma, su­do­vi­ma i po­seb­no po­li­ci­ji, po­red svih dru­gih vr­sta kri­mi­na­la, na­si­lje u po­ro­di­ci za­da­va­lo ne baš ma­le gla­vo­bo­lje. Stra­da­nje ma­lo­let­ne de­ce i nji­ho­vih maj­ki na ko­je su na­sr­ta­li i ko­je su tu­kli, mal­tre­ti­ra­li ih i na sva­ki dru­gi na­čin zlo­sta­vlja­li oče­vi, od­no­sno brač­ni su­pru­žni­ci, i ven­ča­ni i ne­ven­ča­ni, ne­bro­je­no mno­go pu­ta iza­zva­lo je i re­volt gra­đa­na i ce­lo­kup­ne jav­no­sti i ve­li­ku osu­du.

Još ve­ćeg zgra­ža­va­nja nad po­stup­ci­ma na­sil­ni­ka bi­lo je u ne baš ma­lom bro­ju slu­ča­je­va, kad su od svo­jih si­no­va ili kće­ri stra­da­li maj­ke i oče­vi, ili od unu­ka ba­be i de­de.

A to stra­da­nje ni­je uvek pred­sta­vlja­lo sa­mo ba­ti­ne i dru­gi vid fi­zič­kog zlo­sta­vlja­nja ili psi­hič­ke tor­tu­re, već je, u po­je­di­nim si­tu­a­ci­ja­ma, na ža­lost, zna­či­lo i tra­gič­nu smrt. Ko­li­ko je sa­mo že­na ubi­je­no, ko­li­ko ro­di­te­lja ži­vot za­vr­ši­lo od ru­ke svo­je de­ce.

U ak­ci­ja­ma po­li­ci­je i tu­ži­la­šta­va to­kom 2016. go­di­ne sko­ro da ni­je bi­lo da­na da iz ne­kog od kra­je­va na­še ze­mlje ne od­jek­ne uz­ne­mi­ru­ju­ća vest o po­ro­dič­nom na­si­lju. I bol­na sva­ka­ko, jer ma ka­ko i ko­li­ko da se od­no­si u srp­skom dru­štvu, sa­mim tim i po­ro­di­ca­ma, me­nja­ju, mo­ra se pri­zna­ti da se di­ljem na­še ze­mlje i da­lje do­sta po­la­že na pa­tri­jar­hal­no vas­pi­ta­nje, na po­što­va­nje unu­tar fa­mi­li­ja, na tra­di­ci­o­nal­ne i do­bre i kva­li­tet­ne po­ro­dič­ne od­no­se.

Hap­še­nja i pri­tva­ra­nja na­sil­ni­ka sma­tra­na su neo­p­hod­nim ko­ra­kom ka­ko bi se na­si­lje u po­ro­di­ca­ma i spre­či­lo, sma­nji­lo, ali i za­u­sta­vi­lo. I ka­ko bi se otvo­re­ni­je pro­go­vo­ri­lo o ovoj vr­sti na­si­lja, o ko­joj se u pro­šlo­sti vi­še ću­ta­lo, ali i da bi sva­ki slu­čaj bio re­gi­stro­van. Ipak, pred­u­ze­te me­re i spro­ve­de­ni po­stup­ci pro­tiv na­sil­ni­ka, bez ob­zi­ra na to što će ne­ko si­gur­no mi­sli­ti i re­ći dru­ga­či­je, sve do kra­ja ovog pro­le­ća ni­su do­no­si­li pra­ve efek­te.

Da se sa­mo mno­go go­vo­ri­lo ka­ko se na tom pla­nu do­sta či­ni i da se ta­ko sa­mo stva­rao pri­vid, go­vo­re re­zul­ta­ti ostva­re­ni po­sle stu­pa­nja na sna­gu du­go pri­pre­ma­nog Za­ko­na o spre­ča­va­nju na­si­lja u pro­di­ci, 1. ju­na ove go­di­ne. U pr­vih pet­na­e­stak da­na, pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma ko­je smo do­bi­li od Na­ta­še Zo­rić Ži­va­no­vić, ru­ko­vo­di­o­ca slu­žbe za su­zbi­ja­nje po­ro­dič­nog na­si­lja u Po­li­cij­skoj upra­vi Niš, slu­žbe­ni­ci ove upra­ve u skla­du sa no­vim za­ko­nom po­stu­pa­li su čak 48 pu­ta.

U 16 slu­ča­je­va iz­re­če­na je pri­vre­me­na hit­na me­ra za­bra­ne pri­la­ska i za­bra­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa žr­tvom – od to­ga u 15 slu­ča­je­va iz­re­če­ne su isto­vre­me­no obe ove me­re, a u jed­nom slu­ča­ju do­ne­ta je pri­vre­me­na i hit­na me­ra uda­lje­nja iz sta­na mo­gu­ćeg uči­ni­o­ca na­si­lja u po­ro­di­ci. Zva­nič­no, u istom pe­ri­o­du i po­sle ak­ci­ja po­li­ci­je do sa­da je pod­ne­to 12 kri­vič­nih pri­ja­va za kri­vič­na de­la na­si­lje u po­ro­di­ci, pro­ga­nja­nje i ugro­ža­va­nje si­gur­no­sti.

Sa­mo u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va, od ukup­no 48 po­stu­pa­nja, pro­ce­nje­no je da ne po­sto­ji ne­po­sred­na opa­snost od na­si­lja, u svim osta­lim ta opa­snost po­sto­ji ili je na­si­lje već utvr­đe­no.

Ka­ko se broj od 48 pri­ja­va, po­zi­va i po­stu­pa­nja za sa­mo po­lo­vi­nu jed­nog me­se­ca (ovog ju­na) bez­ma­lo sla­že sa ukup­nim bro­jem slič­nih i zbog ova­kvih pro­ble­ma re­a­li­zo­va­nih ak­ci­ja na ni­vou tre­ći­ne jed­ne go­di­ne u pret­hod­nom pe­ri­o­du na ju­gu Sr­bi­je, ja­sno je da su sa za­ko­nom sti­gli i pra­vi re­zul­ta­ti. Jer, or­ga­ni re­da, mi­ra i bez­bed­no­sti sa­da ima­ju kon­kret­ni­ja za­du­že­nja, mo­guć­no­sti i ovla­šće­nja. I efi­ka­sni­ji su.

A mno­ge žr­tve u no­vom za­ko­nu vi­de­le su i pro­na­šle spas.

O po­ro­dič­nom na­si­lju vi­še se ne ću­ti i na­sil­ni­ci­ma, za ko­je se mi­sli da su se ve­što skri­va­li upra­vo iza ne­po­sto­ja­nja pra­vih za­kon­skih me­ra i do­sko­ra ne­ja­sne za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, od­zvo­ni­lo je i lo­še im se pi­še.

(Politika)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com