Osamdeset i peti je dan kako je nestala petnaestogodišnja Barbara Vitez, učenica prvog razreda Ekonomske škole u Senti. Prema zvaničnoj informaciji policije i nadležnog tužilaštva u Subotici, devojčica je tog 25. novembra, u bizarnoj noćnoj tinejdžerskoj igri na mostu, pala u Tisu i utopila se. Njeni roditelji, međutim, osporavaju takvu verziju, pa čak u sumnjičavosti idu u krajnost, predočavajući nekoliko različitih, pa i kontradiktornih verzija sa epilozima koji se međusobno isključuju.
Nesrećni Endre i Melinda Vitez ne mire se sa „istinom“ do koje se došlo prilikom uviđaja i u okviru policijske istrage. Bacili su senku sumnje i na izjave dvojice šesnaestogodišnjih Barbarinih školskih drugara, svedoka tragičnog događaja, datih inspektorima prilikom ispitivanja. Mladići su izjavili da su se pentrali na čeličnu ogradu mosta, zatim pošli na platformu pored betonskog stuba, a Barbara je neoprezno zakoračila u prazno i s visine od oko 10 metara – sunovratila se i nestala u talasima hladne reke.
Majka i otac, ponajviše pod utiskom anonimnog pisma koji su dobili (ispostavilo se kasnije krajnje podmuklog), nisu isključivali mogućnost da je njihovo dete – namerno gurnuto s mosta. Plasirane su uporedo i druge, gotovo neverovatne kombinacije i vezi sa Barbarinim nestankom, čak da je kidnapovana, silovana i monstruzno umorena, te da je odvedena u belo roblje… Određene različite i zbunjujuće dojave o Barbarinoj sudbini, ponude za pomoć u potrazi, stizale su od svakojakih osoba, pa i onih koji za sebe tvrde da su vidovnjaci…
Sredinom januara bračni par Vitez čak je, zamerivši policiji da u konkretnom slučaju ne radi valjano svoj posao, organizovao protestno okupljanje pred Gradskom kućom u Senti, kojem se odazvala manja grupa sugrađana. U javnosti se, nakon takvog delovanja, stekao utisak da u istrazi ipak ima manjkavosti. Potom je, da se razjasne sve nedoumice, usledio neuobičajen potez direktora policije Vladimira Rebića, koji je, na njihova insistiranja, u svom kabinetu ugostio Melindu i Endrea i predočio im do u detalje sve što se zna u vezi sa Barbarinim stradanjem. Istim povodom, nakon razgovora s Rebićem, u Sentu su, kod Viteza, dolazili viši javni tužilac iz Subotice Miroslav Krkelić i tužilac Milan Tkalac.
Činilo se da su Melinda i Endre, kada im je predočeno ama baš sve u vezi sa nastojanjima da se rasvetli ovaj slučaj, shvatili da su neosnovano osporavali rad policajaca i istražnih organa. Endre Vitez je, međutim, ponovo pozvao novinare da iskaže nove sumnje.
Jeste, prikazan mi je video-snimak, Barbara i dvojica tih dečaka na raskrsnici prelaze ulicu. Nema, međutim, snimka šta se dešava kasnije, odnosno kako stižu na most. Zašto, nije mi jasno. Hoću da znam potpunu istinu o tome šta se zaista dogodilo mom detetu, imam na to pravo – naglašava Endre Vitez.
Jednostavno, Endre ne veruje u potpunosti u ono što govore Barbarini drugari, koji su, inače, prošli poligraf. Nije isključeno da angažuje neku privatnu inostranu agenciju za potragu za nestalima, kao i za poligrafsko ispitivanje.
Za policiju i nadležno tužilaštvo nema dileme. Barbara Vitez stradala je nesrećnim slučajem. Nema video-snimka tog strašnog čina, jer na mostu nisu instalirane sigurnosne kamere.
Vođa Spasilačkog tima iz Sente, Ervin Baranji, kaže da je početkom januara prekinuta potraga za telom Barbare Vitez, jer se reka zaledila. Čim vremenske prilike dozvole, akcija se nastavlja.
Barbara Vitez život je izgubila iskazujući, kao i mnogi njeni vršnjaci sugrađani, suludu hrabrost po mrklom mraku, verući se i praveći vratolomije na ogradi mosta. Na tu besmislenu tinejdžersku igru, opasnu po život, upozorava i direktor senćanske ekonomske škole Kornel Tot. On apeluje na mlađariju da slobodno vreme iskoristi na drugačiji način, prenose Novosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com