Glumac Nebojša Glogovac preminuo je danas u 48. godini posle teške bolesti, a sredinom prošle godine dao je otvoren intervju za bosanski magazin „Dani“, u kome se, između ostalog, osvrnuo i na sunovrat vrednosti u kojima opstaje današnji svet i poručio kako obrazovan čovek danas ne može da živi od svoga znanja, ali da treba da se bori za prave vrednosti.
Ovaj intervju izazvao je burne reakcije, ali nam je ostavio u amanet da se nikad ne predajemo kada se borimo za prave vrednosti.
Glogovac je govorio o ulozi Hamleta, kojeg je igrao u predstavi Aleksandra Popovskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i izneo sledeće poređenje:
– Imali smo neverovatnu sreću da do nas, nakon toliko vremena, stigne ta genijalna Šekspirova drama. Baš tako će, pretpostavljam, za sto i kusur godina generacije imati sreću da do njih, umesto svirke nekog talentovanog klinca koji na klaviru danas razvaljuje Rahmanjinova, dođe Ceca. Jer Ceca je Šekspir današnjice.-
Na novinarsku konstataciju da takvo poređenje deluje deprimirajuće, Glogovac je tada rekao: – Ne, nije deprimirajuće… To je realnost: gomilanje slika koje su proteklih decenija dominantno eksploatisane. Kako od medija, tako od države i političara. Ceca je simbol vremena, junak našeg doba. Ona je srpska majka, ej! –
– Šta to znači?
– Ne znam. Samo znam da je ta ginekologija veoma interesantna. Možda je tu bilo i nekog masovnog silovanja, a, pa otud ‘srpska majka’? Ili je reč o nečemu drugom? Ko to zna?! Ipak, ponavljam: ta osoba je tek posledica višedecenijskog, konstantnog bombardovanja društva trešom, neukusom, nemoralom. Istovremeno, reč je o očitoj nezainteresovanosti svake vlasti da promoviše krupne i ozbiljne sadržaje. Zašto? Verovatno zato što znaju da je čoveku koji živi u ovakvim sistemima, posle teškog i napornog dana, lakše da kada se vrati kući, pusti neku cajku, što bi rekli Hrvati, nego da sluša Betovena… Možete li u bilo kojoj od država tzv. regiona da zamislite bogatog doktora nauka, inženjera, naučnika, umetnika? Možete li?! Pokažite mi čoveka koji je crkao učeći, koji u malom prstu ima sve znanje ovog sveta, a koji od svoje plate ovde može da živi životom dostojnim čoveka. Pa, nema ga! Nema takvog.
Ljudi sa znanjem i talentom ovde uglavnom nemaju kinte. Umesto da se bave svojim poslom, doktori nauka sa diplomama koje nisu kupljene ili ukradene danas rade kao kondukteri, kao taksisti, prodavci… Ili popravljaju televizore. Kapital se sliva na drugu stranu.
Po tome gde i kome novac ide, lako možete zaključiti u kakvom društvu živimo, za koje se vrednosti zalažemo, šta se ceni. A ceni se Dara Bubamara, jebiga! Ona napuni koju god hoće halu kad god poželi. I puna je love! Verovatno ima i neke dodatne aktivnosti, ali, bože moj. Ovo je svet silikonskih sisa i dupeta. U njemu je Dara Bubamara zakon, ne ja. –
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com