Bivši pripadnik službe Državne bezbednosti (DB) Ratko Romić negirao je danas, u Specijalnom sudu u Beogradu, da je umešan u ubistvo novinara i vlasnika lista „Dnevni telegraf“ Slavka Ćuruvije.
On je iznoseći odbranu u Specijalnom sudu u Beogradu, naglasio da je optužnica neosnovana i kontradiktorna, da su svi optuženi „primorani da se brane od optužnice, a ne od dokaza“.
Za ubistvo Ćuruvije osim Romića optuženi su i načelnik resora DB-a Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.
„Ova optužnica je dokaz za sebe i veoma je opasna jer pokazuje da bilo ko može da se optužbi za bilo šta, a da nema dokaza“, rekao je Romić u Specijalnom sudu.
Po optužnici, Romić je bio saučesnik u ubistvu Slavka Ćuruvije, odnosno on je udario njegovu suprugu Branku Prpu pištoljem u glavu, dok je kao neposredni ubica označen Miroslav Kurak.
„Insistirao sam da mi se predoči neposredan dokaz da sam ja neopaženo prišao Branki Prpi i udario je pištoljem u glavu, čime sam omogućio delo ubistva, ali nisam ga dobio. Niti sam udario Branku Prpu pištoljem u glavu, niti sam u ubistvu učestvovao na bilo koji drugi način“, rekao je Romić.
On je naveo da je na nadležne državane organe, „jedan visoko pozicionirani službenik“ vršio pritisak da on bude uhapšen, „a u vreme predizborne kampanje“, jer će mu to doneti političke poene, a ta osoba je, kako je naveo, „izgubila na izborima“.
„Ja sam lišen slobode 14.01.2014. godine i sve vreme sam znao dan i datum kada ću biti uhapšen“, rekao je Romić i dodao da je bio svestan da će pritvor trajati dugo, ali da je ostao dostupan organima kako bi „skinuo ljagu sa svog imena“.
Romić je naveo da je praćenje Ćuruvije počelo 3. jula 1998. godine u vreme kada je načelnik DB-a bio Jovica Stanišić, a načelnik beogradskog DB-a Zoran Mijatović.
Prema njegovim rečima, nad Ćuruvijom se od tada primenjuje ad hok mera kontrole telefonskih razgovora, koja po pravilima može da traje samo osam dana, zbog čega je primenjivana 21 put.
On je naveo da je pre ubistva Ćuruvija bio i tajno praćen i da je na tom zadatku bilo angažovano 27 pripadnika DB-a.
Romić se osvrnuo i na navode iz optužnice da je Ćuruvija ubijen zbog kritike nosilaca vlasti, ocenivši da nije jasno „koja je to i šta je ta najviša struktura vlasti“.
„Navodi se da je Ćuruvija ubijen radi ograničenja slobode medija i zato smo mi pozvali sve one koji imaju veze sa medijima, a najkompetentniji su ministri informisanja“, rekao je Romić.
U vreme ubistva Slavka Ćuruvije ministar informisanja Srbije bio je aktuelni premijer Aleksandar Vučić, dok je savezni ministar informisanja bio Milan Komnenić.
Romić će nastaviti da iznosi svoju odbranu u septembru, a pre njega iznošenje odbrane su završili Radomir Marković i Milan Radonjić, koji su takođe negirali krivicu.
Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com