O identitetu špijuna iz Uprave kriminalističke policije (UKP) MUP-a koji je odavao tajne stranim službama i dalje se samo nagađa. MUP, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i tužilaštvo se tim povodom još nisu oglasili. Iako zvanične potvrde nema, u javnosti se spekuliše da je reč o Veljku Popari, bivšem pomoćniku načelnika UKP-a. „Politika” je juče tim povodom pozvala Veljka Poparu. Ovaj policajac nije potvrdio, ali nije ni demantovao optužbe na svoj račun.
Upitan da li je on stranim službama odavao podatke srpske policije uz molbu da prokomentariše dovođenje njegovog imena sa tim u vezu, Popara je za naš list kratko odgovorio: „Ne bih smeo da komentarišem ništa. Zakonom o policiji je zabranjeno da govorim za medije bez ovlašćenja. Izvinite”.
Prema raspoloživim informacijama, Popara trenutno radi u beogradskoj policiji na poslovima analitike. Prethodno je bio pomoćnik načelnika UKP-a i bio je zadužen za međunarodnu saradnju i kontakte sa stranim organizacijama. Na ovu poziciju postavljen je u junu 2013. godine, kada je šef srpske kriminalističke policije bio penzionisani general Rodoljub Milović koji je smenjen sredinom 2014. godine. Milović je između ostalog dovođen u vezu sa Darkom Šarićem, optuženim za šverc kokaina. To, međutim, nikada nije potvrđeno niti na bilo koji način dokazano.
Ono što bi Poparu možda najviše moglo da kvalifikuje kao navodnog špijuna jeste to što je pre dolaska u UKP bio načelnik Odeljenja za opservaciju i praćenje. Ovaj policajac specijalizirao je veštine i tehnike tajnog praćenja, osmatranja, prerušavanja. On je autor priručnika i radova, između ostalog i na temu kriminalističke opservacije u ruralnim sredinama i taktike tajnog praćenja, pa se stiče utisak da mu špijunske veštine nisu strane. Činjenica je, međutim, da Veljko Popara nije uhapšen, kao i da za sada nisu saopšteni detalji koji bi baš njega doveli u vezu sa ovim slučajem.
Saopštavajući informaciju o visokom funkcioneru UKP-a koji je odavao informacije tajnim službama, premijer Aleksandar Vučić je slikovito opisao kako su špijuni „radili”, navodeći da su se „presvlačili po haustorima zgrada i sastajali po parkovima”, a podatke predavali na USB flešu. Upitan da li je neko uhapšen, premijer je odgovorio, da će o pritvoru odlučiti tužilaštvo.
Šta znači to da je otkriven, a da pritom nije uhapšen policajac koji je odavao najznačajnije informacija iz delokruga rada UKP-a koja se bavi suzbijanjem organizovanog kriminala i terorizma?
„Ili nisu smeli da ga uhapse, jer je taj za koga je radio rekao nemojte da se igrate glavom. Ili nije bilo dovoljno dokaza da bi mogao da bude uhapšen”, smatra Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA). Stojanović za „Politiku” tvrdi da „treće opcije nema”. On međutim ukazuje da je špijunaža najteže dokazivo krivično delo.
„U njemu morate da dokažete da neko prikuplja tajne podatke, ali i da te podatke nekome predaje – instituciji, organizaciji ili pojedincu”, objašnjava Stojanović.
Ovaj bivši bezbednjak smatra da bi posle saopštavanja informacije da je otkriven špijun u policiji, javnost trebalo obavestiti o ovim detaljima – ko je on, za šta je osumnjičen, da li i gde radi, za koga je radio. Ključno je pitanje, mišljenja je Stojanović, da li se slučaj špijunaže koristi u dnevnopolitičke svrhe ili je država čvrsto rešena da suzbije obaveštajno-izviđačke subverzivne akcije. Nekadašnji direktor VBA pribojava se mogućnosti da je reč o strahu nekih od aktuelnih političara da podaci, koje je osumnjičeni odavao, za njih mogu da budu „škakljivi”.
Stojanović navodi da ima mnogo funkcionera koji dnevno odaju podatke stranim službama.
(Danijela Vukosavljević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com