NATO će sledeće nedelje održati dugo planiranu veliku godišnju vežbu nuklearnih snaga, rekao je danas šef NATO-a Mark Rute.
Pre nekoliko nedelja pošto je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio izmene ruske nuklearne doktrine da bi obeshrabrio zapadne saveznike Ukrajine da podrže napade na njegovu zemlju.
Vežba „Steadfast Noon“ počinje u ponedeljak i trajaće dve nedelje. Predvodiće je Belgija i Holandija, koristiće se osam vojnih baza i uključiće 2.000 ljudi i 60 aviona iz 13 zemalja. Ta godišnja vežba se održava u isto vreme svake godine duže od jedne decenije.
Učestvuju bombarderi i borbeni avioni koji mogu da nose nuklearne bojeve glave. Ne koristi se bojeva municija. Najveći deo vežbe se održava na oko 900 kilometara od Rusije, u Severnom moru. Moskva je obaveštena o vežbi, kažu zvaničnici NATO-a.
Danijel Banč, šef nuklearnih operacija u vojnom štabu NATO-a, rekao je da će na vežbi, iako će biti uključena desetine aviona, veliki deo vežbe biti „iza kulisa“.
„Nastojimo da proverimo celokupni sistem; stavljajući ljude u teške pozicije, brzim tempom operacija“, rekao je Banč i dodao da je izazov koordinacije svega toga.
„U neizvesnom svetu, od vitalnog je značaja da isprobamo našu odbranu i da je ojačamo da bi naši protivnici znali da je NATO spreman i u stanju da odgovori na svaku pretnju“, rekao je novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute novinarima u Londonu.
Sjedinjene Države i Velika Britanija, sa svojim strateškim nuklearnim snagama, ključni su za taktiku NATO-a za odvraćanje potencijalnog protivnika. Francuska takođe ima nuklearno oružje, ali nije deo grupe za nuklearno planiranje NATO-a.
Angus Lapslei, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za odbrambenu politiku i planiranje, rekao je da vježba ima za cilj da dokaže da je sposobnost alijanse da se suprotstavi bilo kojoj prijetnji za svoje 32 zemlje članice i da bi „svaki protivnik to zaista morao da shvati izuzetno ozbiljno“.
Lapsli je rekao da NATO prati pojavu Severne Koreje kao nuklearne sile, brzo širenje nuklearnih kapaciteta Kine i razvoj događaja u Iranu, ali „očigledno ono što nas najviše brine je Rusija“.
On je rekao da Moskva u poslednje dve godine ulaže u nuklearne snage „sa sve većim intenzitetom“ i da „uvodi mnogo novih sistema i stavlja veći naglasak na ulaganja u sisteme naoružanja kratkog i srednjeg dometa“.
Lapsli je primetio da Moskva u poslednje vreme „veoma mnogo govori o svojoj nuklearnoj doktrini i o tome kako se ona razvija“. On je rekao da se čini da je to „prilično jasan pokušaj da se utiče na nas“ povodom podrške Ukrajini.
Putin i drugi iz Kremlja često su pretili Zapadu ruskim nuklearnim arsenalom. Krajem prošlog meseca Putin je rekao da će se konvencionalni napad na Rusiju od strane bilo koje zemlje, a uz podršku neke mnuklearne sile, smatrati zajedničkim napadom tih zemalja.
Cilj te pretnje je da odvrati SAD i njihove saveznike da dozvole Ukrajini da rusku teritoriju napadne oružjem većeg dometa, a i izgleda da time Moskva značajno smanjuje prepreke za moguću upotrebu svog nuklearnog arsenala. Ali NATO nije video nikakvu stvarnu promenu u nuklearnom stavu Moskve.
Preuzimajući dužnost 1. oktobra, Rute je naglasio da, iako je Putinova nuklearna retorika bila „nepromišljena i neodgovorna“, nema dokaza o bilo kakvoj neposrednoj pretnji upotrebe nuklearnog oružja.
Rute je rekao da je važno ostaviti Putina da „govori o svom nuklearnom arsenalu“, a „želi i da mi govorimo o tome, a mislim da ne bi trebalo“.
Istovremeno, rekao je Rute, popuštanje pred bilo kakvom pretnjom „bilo bi presedan: da upotreba vojne sile omogući nekoj zemlji da dobije ono što želi, a da mi to ne možemo“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com