Italija je danas počela da u skladu sa spornim dogovorom morem prevozi migrante sa svoje teritorije u centre kojima ona upravlja u Albaniji, što je prvi takav postupak neke zemlje Evropske unije.
Patrolni brod italijanske Ratne mornarice „Libra“ isplovio je danas sa 16 muškaraca, rekao je za Frans pres vladin izvor. Brod je krenuo sa italijanskog ostrva Lampeduze i treba da stigne u Albaniju u sredu.
U prvoj turi je deset migranata iz Bangladeša i šest iz Egipta, rekao je taj izvor.
Njih su italijanske vlasti presrele u međunarodnim vodama u nedelju. Krenuli su ka Italiji iz oblasti Tripolija u Libiji.
Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije, i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil – u EU i tamo čekaju ishod.
Sporazum važi pet godina, a trošak za Italiju procenjen je na 160 miliona evra godišnje.
Sporazum se odnosi na odrasle muškarce koje italijanska Ratna mornarica ili Obalska straža presretnu u međunarodnim vodama.
Procedura predviđa prvu kontrolu na vojnom brodu pre prebacivanja u centar na severu Albanije u luci Shengjin radi identifikaciju i zatim u drugi centar, u bivšoj vojnoj bazi u Lješu.
Tu će migranti biti „administrativnog zadržani“ na osnovu odluke koju donosi prefekt Rima, smešteni u kućicama od po 12 kvadratnih metara, okruženi visokim zidovima i kamerama i uz policijski nadzor dok čekaju da im se obradi zahtev za azil.
Unutrašnjost kampa je pod odgovornošću Italijana, a za spoljašnje obezbeđenje je zadužena albanska policija.
Ovom procedurom nisu obuhvaćene osobe koje se po zakonu smatraju osetljivim: maloletnici, žene, osobe sa mentalnim problemima, osobe koje su žrtve mučenja, seksualnog nasilja ili trgovine ljudima.
Obrada zahteva za azil može da traje do četiri nedelje, prema jednom izvoru koji je upoznat sa procedurom.
Više od 300 italijanskih vojnika, lekara i sudija je uključeno u tu proceduru.
„Nema bodljikave žice, ima pomoći. Svako može da traži međunarodnu zaštitu i dobije odgovor za nekoliko dana“, rekao je u subotu ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi, govoreći o „lakšim pritvornim centrima“.
Ali sindikat za javnu upravu UILPA u petak je osudio uslove u tim centrima i ograničen pristup čak i vodi, struji i sredstvima komunikacije.
Eli Šlajn šefica Demokratske stranke (desni centar), glavne italijanske opozicione partije, rekla je da vlada Đorđe Meloni „podiže poreze i troši gotovo milijardu evra u pet godina na štetu osnovnih ljudskih prava“.
Italija i Mađarska predložile su da se ovaj postupak proširi na evropskom nivou stvaranjem „čvorišta za povratak“ – slanje ilegalnih migranata u zemlje izvan EU.
O tom predlogu bi moglo da se razgovara na samitu EU 17. i 18. oktobra u Briselu.
Pored Albanije italijanska vlada je zaključila sporazum i s Tunisom, predviđajući ekonomsku pomoć u zamenu za pojačane napore za hapšenje migranata koji bi za Evriopu.
Italija je takođe obnovila sporazum zaključen 2017. godine sa vladom Libije u Tripoliju, koju podržavaju UN, po kojem Rim pruža obuku i finansira libijsku Obalsku stražu da sprečava isplovljavan je migranata ili da ih s mora vraća u Libiju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com