Socijalno preduzetništvo u Srbiji postaje sve značajniji sektor, posebno nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu februara 2022. godine, kojim je formalizovana praksa ove vrste preduzeća. Socijalna preduzeća kombinuju tržišni rad sa društvenim uticajem, ostvaruju profit koji se, umesto za lični interes, reinvestira u razvoj zajednice.
Socijalna preduzeća ne samo da doprinose ekonomskom razvoju, već i doprinose rešavanju društvenih izazova, poput zapošljavanja marginalizovanih grupa, zaštite životne sredine i unapređenja lokalnih zajednica. U Srbiji postoje brojni primeri socijalnih preduzeća koja se bave različitim društvenim oblastima i ne samo da generišu profit, već se fokusiraju na dugoročne društvene promene i jačanje socijalne kohezije.
Mađutim, socijalnim preduzećima često nedostaju adekvatni finansijski aranžmani i podrška, prilagođena hibridnom modelu funkcionisanja, mentorska podrška u razvoju, upravljanju i merenju društvenog uticaja, kao i promocija za bolje razumevanje značaja socijalnih preduzeća i na tržištu i u zajednici. Program za razvoj socijalnog preduzetništva treba da uključuje finansijske instrumente, poreske olakšice i olakšice u vezi sa pristupom tržištu. Nažalost, do sada nije bilo naznaka da će program biti usvojen, uprkos iznetim predlozima od strane civilnog društva Savetu za razvoj socijalnog preduzetništva, a u nedostatku ovih konkretnih mera, razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji ostaje ograničen.
Praksa Evropske unije pokazuje da je, za uspešan razvoj ovog sektora, neophodno obezbediti pristup fondovima, poboljšati regulatorni okvir i omogućiti bolji pristup tržištu. Socijalna preduzeća u EU zapošljavaju više od 13 miliona ljudi, a sektor socijalne ekonomije ima ključnu ulogu u kriznim vremenima, na šta je ukazalo iskustvo tokom kovid-19 pandemije.
U Srbiji, prema podacima iz 2012. godine, postoji oko 1.196 socijalnih preduzetnika koji zapošljavaju više od 10.000 ljudi, što je činilo 0,6 odsto ukupno zaposlenih te godine. Ovi podaci ukazuju na ograničenost sektora u poređenju sa EU, ali i još važnije, na strateški pristup kreiranju podsticajnog okruženja za ovo preduzetništvo u okviru sektora mikro, malih i srednjih preduzeća.
EU nudi širok spektar finansijskih instrumenata za socijalne preduzetnike, uključujući nacionalne razvojne banke, etičke banke i mikrofondove. Na primer, Agencija za finansiranje socijalnog preduzetništva (FASE) pruža hibridno finansiranje, dok Mikrofonden iz Švedske nudi savetodavne usluge i finansijsku podršku kroz kreditne garancije. Ovi instrumenti pomažu socijalnim preduzetnicima da razviju svoja preduzeća, stvarajući nove radne mogućnosti i podstičući pozitivne društvene promene.
U Srbiji, finansijska podrška socijalnom preudzetništvu je minimala. Retke ali i dalje ograničene prilike, postoje u okviru Smart Impakt Fonda – Fond za razvoj održive ekonomije kojim nevladina orgnaizacija Smart Kolektiv nastoji podržati i razvoj inicijativa socijalnog preduzetništva, dok u institucionalnijem aranžmanu, Erste Banka u okviru programa „socijalno bankarstvo“ pruža kredite i nefinansijsku podšrku početnicima u poslovanju i neprofitnim organizacijama, među kojima su i socijalna preduzeća.
EU takođe promoviše kampanje kao što je „Kupujte solidarno“ (Buy Social!), koje imaju za cilj da približe socijalno preduzetništvo građanima i pokažu njegov društveni značaj. Razvijaju se partnerstva između socijalnih preduzetnika i drugih aktera, poput komercijalnih preduzeća i obrazovnih institucija, kako bi se osigurao održiv razvoj i ekonomska stabilnost u zajednicama. Ovaj oblik saradnje omogućava socijalnim preduzetnicima da se povežu sa širim tržištem i da lakše dođu do resursa koji su im potrebni za rast.
Ovakvi primeri u Srbiji još uvek ne postoje, osim ad-hoc projektnih kampanja nevladinih organizacija aktivnih u oblasti promocije socijalnog preduzetništva.
S obzirom na izazove sa kojima se suočava socijalno preduzetništvo u Srbiji, evropske integracije pružaju priliku za razmenu iskustava, usklađivanje sa evropskim normama i unapređenje međusektorske saradnje između različitih ministarstava. U pregovaračkom procesu za pristupanje EU, socijalno preduzetništvo je razmatrano u okviru Poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, ali nije specifično obrađeno. To ukazuje i na nedovoljno iskorišćen potencijal evropskih integracija za transfer znanja i prakse strateškog pristupa razvoju socijalnog preduzetništva, iako pregovarački okvir omogućuje da se socijalno preduzetništvo utemelji na horizontalnom nivou i izađe iz okvira samo socijalne politike.
Evropske integracije mogu doprineti razvoju socijalnog preduzetništva kroz instrumente kao što su javne nabavke, politika konkurencije i ruralni razvoj, koji mogu pružiti konkretne mehanizme za podršku socijalnim preduzećima. Razmena iskustava i usklađivanje sa evropskim standardima može doprineti boljoj primeni Zakona o socijalnom preduzetništvu u Srbiji, te razvoju sektora. Ove promene mogu pomoći u boljoj integraciji socijalnih preduzetnika u šire društvene tokove i omogućiti im da ostvare svoj pun potencijal kao akteri u postizanju održivog razvoja.
Zorana Milovanović, istraživačica u oblasti socijalnog preduzetništva
Tekst je nastao u okviru projekta sufinansiranog od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije. Izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com