Kineska ekspedicija koja se sastoji od 18 članova stigla je na vrh planine Čo Oju, koja je poznata i kao planina Kovovujag, kako bi sprovela naučno istraživanje na šestom najvišem vrhu sveta.
Kako prenosi Sinhua, ekspedicija je stigla 1. oktobra u 9.15 po lokalnom vremenu i to je prvi put da su kineski naučnici uspeli da se popnu na vrh koji prelazi 8.000 metara nadmorske visine, osim planine Komolangme, najvišeg svetskog vrha.
Smeštena na granici Kine i Nepala, planina Čo Oju je šesta najviša planina na svetu sa nadmorskom visinom od 8.201 metar.
Ekspedicija je obavila niz zadataka kao što su postavljanje automatskih meteoroloških stanica na izuzetno velikim visinama, merenje debljine snega i leda na vrhu, bušenje ledenih jezgara i prikupljanje uzoraka snega i leda.
Komandant ekspedicije na terenu An Baošeng rekao je da su se naučnici fokusirali na glavna pitanja kao što su promene u azijskom „vodotornju“, ekosistem i ciklus ugljenika, ljudske aktivnosti i bezbednost životne sredine, mineralni resursi i geološka sredina, u nadi da će bolje razumeti uticaj promena u oblastima na izuzetno velikim nadmorskim visinama i ekstremnim procesima na ekološko okruženje Ćinghai-Tibetanske visoravni.
„Ova ekspedicija je od velikog naučnog značaja“, rekao je Jao Tandong, član Kineske akademije nauka. Planina Čo Oju ima najdeblji led i sneg na vrhu od svih vrhova koji prelaze 8.000 metara nadmorske visine i sadrži potencijalno najbogatiju arhivu klimatskih promena na izuzetno velikim visinama.
Planina se može pohvaliti najboljim područjem za proučavanje efekata povlačenja glečera na periglacijalni ekosistem, kao i procesa izvora ugljenika i rezervoara ugljenika, kao i idealnim područjem za sprovođenje dinamičkog istraživanja zdravlja ljudi na izuzetno velikoj nadmorskoj visini, rekao je Jao.
Tim ekspedicije je u petak krenuo iz kampa na 5.700 metara nadmorske visine.
Pet automatskih meteoroloških stanica postavljeno je na nadmorskim visinama od 4.950, 5.700, 6.450, 7.100 i 8.201 metar na planini Čo Oju, što će pomoći da se otkriju karakteristike klimatskih promena u oblastima na izuzetno visokim nadmorskim visinama, rekao je Džao Huabiao, istraživač sa Instituta za istraživanje Tibetanske visoravni pri Kineskoj akademiji nauka.
Nakon što je ekspedicijski tim postavio meteorološku stanicu na nadmorskoj visini od 8.201 metar, uspešno su preneti meteorološki podaci koji pokazuju da je temperatura na vrhu planine Čo Oju bila minus 18 stepeni Celzijusa.
Meteorološke stanice se napajaju solarnim panelima i mogu da rade dve godine pod normalnim okolnostima. Njihov svakodnevni posao je prenos meteoroloških informacija kao što su temperatura, vlažnost, pravac i brzina vetra i sunčevo zračenje putem satelitske komunikacije i drugim sredstvima.
Podaci će popuniti prazninu u meteorološkom zapisu u ekstremno visinskim područjima i od velikog su značaja za praćenje promena glečera i snežnog pokrivača na velikoj nadmorskoj visini, dodao je Džao.
Vrh planine Čo Oju je prilično širok, što je veoma retko među najvišim vrhovima sveta. Prema preliminarnim istraživanjima, led na vrhu bi mogao biti i preko 70 metara, a ledena jezgra su dobrog kvaliteta, rekao je Jao.
Članovi ekspedicije su izbušili ledeno jezgro dužine 10 metara na svakih 100 metara počev od vrha naniže. Ledena jezgra će biti transportovana u zamrzivač u kampu baze na nadmorskoj visini od 5.700 metara radi očuvanja.
Prema Jaoovim rečima, očekuje se da će uzorci ledenog jezgra otkriti proces i mehanizam promene kriosfere regiona poslednjih godina i pružiti naučnu podršku za ekološku zaštitu visoravni Ćinghaj-Tibet.
Istraživačka misija na planini Čo Oju 2023. deo je druge sveobuhvatne naučne ekspedicije na visoravni Ćinghaj-Tibet započete 2017. godine. Kineski naučnici su 2022. i 2023. izveli ekspediciju na planinu Komolangma postavivši dve godine uzastopce više svetskih rekorda.
„Na osnovu misija na planini Komolangma, ekspedicija na planinu Čo Oju je multidisciplinarno interdisciplinarno sveobuhvatno naučno istraživanje na izuzetno velikim visinama“, rekao je Jao.
Od kraja septembra, ukupno 120 naučnika sprovodi istraživanja o vodi, ekologiji i ljudskim aktivnostima oko planine, dodaje Sinhua.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com