Rodno zasnovano nasilje ostaje ključna prepreka razvoju svakog društva, a rešavanje tog problema zahteva saradnju svih sektora društva, ocenili su danas u Beogradu učesnici međunarodne konferencije u okviru kampanje „Stop femicidu! 16 dana aktivizma – Svet bez nasilja“.
Na konferenciji je ukazano da je u Srbiji od januara do novembra ove godine zabeleženo 17 ubistava žena – femicida, najozbiljnijeg oblika rodno zasnovanog nasilja, koji je često krajnja posledica godina zlostavljanja i sistematskog zanemarivanja potrebe za pravdom i podrškom.
U Srbiji je od juna 2017. do septembra ove godine razmotreno 359.719 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, rečeno je na konferenciji koju su organizovali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije i nemačka razvojna agencija GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mort ukazala je da u svetu jedna od tri žene doživi fizičko ili seksualno nasilje i da je jedna od osam žena u prethodnoj godini doživela partnersko nasilje.
„Kad je reč o Srbiji, mnogo toga je postignuto otkako je 2002. kriminalizovano porodično nasilje. U prošloj, 2023. godini više od 24.000 slučajeva porodičnog nasilja je prijavljeno u Srbiji, ali ipak ima još mnogo posla, jer je neophodno da se donesu zakonodavni okviri, da se uspostavi praćenje femicida i da se definicija silovanja u Zakonu o krivičnom postupku uskladi sa Istanbulskom deklaracijom“, navela je Mort.
Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Srbije Bojana Šćepanović ukazala je da su grupe za koordinaciju i saradnju od juna 2017. do septembra ove godine na teritoriji Srbije razmotrile 359.719 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici.
„U ovom periodu sudovi su na predlog javnih tužilaca produžili čak 137.562 hitne mere, dok su Grupe za koordinaciju i saradnju izradile 133.309 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama. Jedino udruženim radom državnih institucija i u saradnji sa međunarodnim partnerima, kao i sa organizacijama civilnog društva, možemo izgraditi bezbedan sistem u kojem će žene i devojčice moći da žive slobodno i bez straha“, navela je Šćepanović.
Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad rekla je da je nasilje globalni izazov koji pogađa sve, bez obzira na rod, pol, poreklo i socioekonomski status.
„Feministička politika koju sprovodi GIZ podrazumeva postavljanje borbe protiv nasilja u centar pažnje, kao i konkretnu podršku pri donošenju zakonskih akata u Srbiji koji će usluge socijalne zaštite učiniti dostupnim svima, a posebno marginalizovanim grupama“, rekla je Konrad.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Tomislav Žigmanov kazao je da Srbija ima vrlo dobar normativni i strategijski osnov za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama i dodao da to uključuje veliki broj nadležnih institucija na svim nivoima vlasti.
„Ostvaren je napredak u pogledu prevencije i zaštite od rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Iako je dosta učinjeno, neophodno je još odlučnije i efikasnije angažovati sve raspoložive resurse kako bismo zaštitili potencijalne žrtve“, rekao je Žigmanov.
Ukazao je da je usvajanje Reformske agende Srbije, u okviru evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, „garant da će proces borbe za rodnu ravnopravnost, posebno protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja, biti nastavljen i dalje ubrzan“.
Predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković rekla je da je država Srbija u poslednjih nekoliko godina uradila puno po pitanju institucionalizacije te borbe, prvenstveno kroz donošenje zakona i brojne aktivnosti u segmentu prevencije, koje podrazumevaju i Nacionalnu platformu za prevenciju nasilja.
„Upravo je prevencija ono na čemu najviše treba da radimo, i to prvenstveno putem edukacije, ne samo mladih, već i najšire populacije. Pored toga, neizostavni faktor je porodica, kao ključno mesto za sticanje i usvajanje društveno poželjnih normi i vrednosti. Borba protiv rodno zasnovanog nasilja i femicida kao njegove najgore posledice, kompleksna je i dugotrajna. Pored zakonodavnog okvira i prevencije, neophodno je i dostizanje potpune rodne ravnopravnosti“, kazala je Gojković.
Kampanja „Stop femicidu!“, čiji je prevashodni cilj podizanje svesti građana o sprečavanju nasilja koje dovodi do femicida, realizuje se u okviru projekta koji sprovodi nemačka razvojna agencija GIZ (Nemačko društvo za međunarondu saradnju).
U fokusu tog projekta je socijalno i ekonomsko uključivanje osetljivih i marginalizovanih grupa, u sklopu pružanja podrške Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Projekat, koji traje od aprila 2023. do marta 2026. godine, sastoji se od četiri komponente: jačanje integrisanih usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, stvaranje podsticajnog okruženja za ekonomsko osnaživanje žena, podizanje svesti o diskriminaciji na osnovu roda, nacionalne pripadnosti i drugih svojstava i podrška normativnom okviru za socijalno i ekonomsko uključivanje i njegovu primenu na lokalnom nivou.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com