Protiv korupcije se ne može boriti uspešno ako je centar korupcije na nivou ključnih donosilaca političkih odluka, jer „ne mogu korumpirani da vode borbu protiv korupcije“, ocenjeno je na tribini Zeleno-levog fronta (ZLF) „Dan posle: Borba protiv korupcije i Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu“ u Novom Sadu.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i koordinator Programskog saveta ZLF Svetislav Kostić rekao je na tribini da Fiskalni savet godinama u izveštajima ukazuje da problem političke korupcije u Srbiji pravi problem državi da uhvati korak u privrednom rastu sa zemljama centralne i istočne Evrope.
Dodao je da Fiskalni savet kao jedan od razloga za to „kaskanje“ Srbije navodi loš kvalitet institucija u Srbiji „koji se pre svega ogleda u prevelikoj političkoj korupciji i nedovoljnoj vladavini prava“, zbog čega dolazi do gubitka tog rasta za jedan do 1,5 odsto.
„Najveći rast u prethodnih 13 godina bio je 4,2 odsto. Oko 1,5 odsto je ono što bi mogli da imamo na to. Ove godine je bilo blizu četiri odsto. Da nemamo ovaj problem, mi bismo mogli mnogo brže da hvatamo korak. Gubimo ogroman potencijal upravo iz ovog razloga. To je nešto na šta ukazuju stručnjaci, ne samo opozicioni, već i institucije ove države godinama u izveštajima, posebno Fiskalni savet“, kazao je Kostić.
Naveo je da ZLF duboko veruje da problem korupcije u Srbiji ima svoj ključ upravo u političkoj korupciji, iako se korupcija u Srbiji može naći u najširem mogućem polju – od zdravstva do javne uprave.
„Problem je što riba smrdi od glave. Ne možete uspešno da se borite protiv korupcije, koja se ogleda u tome da će možda policajac da prima mito da vam ne bi pisao kaznu, ako je centar korupcije na nivou ključnih donosilaca političkih odluka. Ako je korupcija na vrhu, kako će taj vrh koji mora da sprovede borbu protiv korupcije, da se bori? Ne mogu korumpirani da vode borbu protiv korupcije“, rekao je Kostić.
Aktuelnu borbu protiv korupcije i hapšenja u Srbiji, Kostić je nazvao „šarenom lažom“, navodeći da čak i tabloidi moraju da ulože veliki napor da bi objasnili ko je osoba koja je uhapšena, jer za nju niko nije čuo, osim eventualno za nekadašnjeg direktora EPS-a Milorada Grčića.
Ukazao je i na to da se životni stil nosioca najviših državnih funkcija „uopšte ne poklapa sa zaradama koje imaju prijavljene“, navodeći da zarade narodnih poslanika ne prelaze 1.000 do 1.200 evra.
„Odbornici na lokalnom nivou, te naknade su ispod minimalne zarade, zato što nije predviđeno da taj ko se bavi politikom od toga može da živi. Poenta je da taj bude zavistan od partije koja će ga dodatno finansirati, da onda njegova odgovornost ne bude prema građanima koji su ga birali, nego prema ruci koja ga hlebom hrani. Korupcija je inherentno uvedena i u sam sistem“, kazao je Kostić.
Poslanica Zeleno-levog fronta i redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Jelena Jerinić navela je da u Srbiji postoje barem tri propisa koja se bave tematikom oporezivanju ekstra-dohodak ili ekstra-imovinu koje je „neko stekao zato što je bio na nekoj poziciji“.
„Poenta je da je čak i taj prvi zakon, koji je donet 2001. godine, kreirao neka velika očekivanja, jer su i tada postojali ljudi koji su 90-ih stekli enormno bogatstvo, oni i dalje uživaju u tim bogatstvima, ona su štaviše samo uvećana, a onda im se priključila i ova nova ekipa koja stiče imovinu od 2012. godine“, navela je Jerinić.
Navela je da je taj zakon bio predmet ispitivanja pred Ustavnim sudom i praktično nikada nije ni primenjivan, jer se postavljalo pitanje da li je to u skladu sa Ustavom, odnosno da li možete nečiju imovinu da oduzmete i da li se to može raditi retroaktivno.
„Ustavnom sudu je trebalo 10 godina da donese odluku i 2011. je došlo do odluke da je tada rekla da je retroaktivnost opravdana, odnosno da se ova vrsta zakona koji imaju za cilj da oporezuju ekstra-dohodak, koji je stečen iskorišćavanjem nekih pogodnosti, da je upravo jedino i moguće da se donese retroaktivnim dejstvom, zato što postoji javni interes da se to radi, a to je otklanjanje očiglednih nepravičnosti kojima mi i danas svedočimo“, kazala je.
Jerinić je dodala da tu ima još ustavnih argumenata, poput toga da Ustav dozvoljava da se oduzme imovina kada je to zakonom predviđeno kada je u skladu sa javnim interesom, poput eksproprijacije.
„Ovo čime se mi bavimo, a to je sumnjiv način sticanja imovine, je suštinski moguće oduzeti na dva načina: jedan je kroz krivični postupak, dokazivanjem da je to imovina stečena krivičnim delom, što u mnogim ovim slučajevima verovatno jeste tako, i da je onda oduzmete“, rekla je Jerinić.
Navela je da se ZLF prvashodno zalaže za taj način, odnosno krivičnu odgovornost, iako ti postupci mogu trajati dugo.
„Drugi poresko-pravni put je nešto drugačiji i efikasniji je. Ali u tom slučaju se ne oduzima čitava imovina, nego se primenjuje dosta visoka poreska stopa, po važećem zakonu 75 odsto, i o tome postoji praksa čak i Evropskog suda za ljudska prava, kada su i veće poreske stope, do 90 odsto, uzimane kao opravdane, pre svega zato što postoji javni interes da se tako nešto učini“, rekla je Jerinić.
Član Pravnog tima ZLF, advokat Minja Đokić kazao je da Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, o kom govore, podrazumeva vrstu postupka koji nije krivični, u kom se primenjuju posebna pravila za utvđivanje porekla imovine i razrezivanje posebnog poreza, ali naglasio da on ne isključujue političku odgovornost.
„Mogu se hipotetički, i vrlo često će tako biti, voditi dva postupka paralelno. Jedan je poreski, drugi je krivični ili prekršajni, u zavisnosti o tome da li je reč o krivičnom delu ili prekršaju“, rekao je Đokić.
Prema njegovim rečima, u prethodnom postupku dolazi do prikupljanja informacija, Poreska uprava utvrđuje poreklo imovine, odnosno stavlja na teret obvezniku da postoji disproporcija između prijavljenih prihoda i stila života koji živi.
„Na poreskom obvezniku je onda da dokazuje da je ta imovina koju ima zapravo zakonitog porekla“, kazao je Đokić.
Svetislav Kostić se nadovezao da je aktuelna vlast „uz veliku pompu“ donela propise o tome 2020. godine, ali da se ni danas ne vide rezultati toga.
„Nekih 50 inspektora u poreskoj upravi je bilo opredeljeno samo time da se bavi. I posle pet godina, pitanje da li imamo ijedan rešen predmet do kraja. Što govori o tome kolika je bila želja da se ovo stvarno primeni, odnosno da to bude jedna jeftina populistička kratkoročna poruka koja će biti puštena u javnost i da onda iz nje ne izađe ništa“, rekao je Kostić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com