Media Freedom Rapid Response (MFRR) je tokom 2024. zabeležio 83 upozorenja koja su uključivala 117 osoba ili entiteta povezanih sa medijima u Srbiji, piše u godišnjem Monitoring izveštaju te platforme.
To je danas prenelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koje je dodalo da se u izveštaju analizira stanje slobode štampe u 35 evropskih zemalja, uključujući 27 država članica EU i devet zemalja sa statusom kandidata za članstvo u EU.
U poređenju sa 49 dokumentovanih kršenja slobode štampe u 2023. većina incidenata su bili verbalni napadi (71,1 odsto), uključujući najmanje 14 pretnji smrću, preneo je NUNS.
Nezavisni mediji i kritičari se suočavaju sa stalnim pretnjama zbog kritičkog izveštavanja, dodaje se.
Nedavni slučajevi su se odnosili na Slavko Ćuruvija Fondaciju, „koja je dobijala pretnje smrću onlajn, koje se odnose na nekažnjeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999“.
Neprijateljstvo prema medijima ogledalo se i u brojnim grafitima mržnje u Beogradu, koji su bili usmereni i na televizijsku mrežu Nova S, ukazano je.
Dodaje se da su „novinari Dinko Gruhonjić i Ana Lalić Hegediš suočeni sa neviđenim nivoom pretnji smrću“.
Oboje su uznemiravani onlajn i kod kuće nakon učešća na Rebed festivalu u Dubrovniku i iskrivljavanja njihovih komentara sa ciljem da se novinari prikažu kao državni neprijatelji, navodi se.
U kontekstu junskih izbora, Gruhonjić se dodatno našao na meti letaka u blizini biračkih mesta koji ga predstavljaju kao političkog protivnika, „što je diskurs koji je podsticao premijer Miloš Vučević“, dodaje se.
Verbalna zlostavljanja koja se pripisuju državnim funkcionerima i dalje predstavljaju veliku zabrinutost u jedanaest slučajeva dokumentovanih u 2024, piše u izveštaju, preneo je NUNS.
U novembru je beogradski gradski odbornik Slobodan Šolević uvredio novinara Danasa Vojina Radovanovića i nasilno mu je naložio da izbriše snimke.
Drugi incidenti uključivali su balkanske medije, uključujući beogradski N1, Novu RS i magazin Slobodna Bosna, navodi se.
Ove medijske kuće oštro je kritikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare zbog izveštavanja o protestu u Rio Tintu, dodaje se.
Komentare novinarke FoNeta Tamare Skrozze o beogradskim demonstracijama 2000. koje su dovele do pada Slobodana Miloševića iskrivili su portali informer.rs i novosti.rs. navodi se.
Skrozzu je za „govor mržnje” optužio ministar Dejan Ristić, piše u izveštaju.
„Ova kampanja klevete naglasila je kako provladini mediji i zvaničnici mogu da koriste opasnu retoriku da ućutkaju i diskredituju novinare, često zanemarujući bezbednosne rizike“,dodaje se.
MFRR je, kako e navodi, dokumentovao 14 slučajeva fizičkih napada, od kojih su većinu načinila privatna lica.
Urušavanje krova novosadske železničke stanice koje je dovelo do smrtonosnog ishoda u novembru dovelo je do blokada univerziteta širom zemlje koji zahtevaju istragu o incidentu.
Demonstranti su napali najmanje deset novinara a od devetoro koji su verbalno zlostavljani, na meti je bilo pet novinara TV Informera, navodi se.
U kontekstu masovnih napada, posebno je opasna bila izjava predsednika Srbije koji optužuje RTS da vrši pritisak na tužilaštvo da ispita incident i podstiče hajku na vlast, dodaje se.
Dokumentovana su dva slučaja fizičkih napada od strane policije/državne bezbednosti.
Usred rastućih pretnji po bezbednost novinara, Amnesty International, koji je otkrio invazivni nadzor nad novinarima i izvorima od strane srpskih obaveštajnih službi i policije, a koji su koristili špijunski softver NoviSpy, podstakao je MFRR i SafeJournalists mrežu da pozovu na snažniji mehanizam odgovornosti za praksu državnog nadzora u skladu sa novousvojenim Evropskim aktom o slobodi medija, pipe u izveštaju.
Od osam pravnih slučajeva koje je dokumentovao MFRR, tri su pokrenuta od strane pravosuđa i uključuju Mrežu za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK), „koja je stalna meta uznemiravanja tužbama kao sredstvom zastrašivanja“.
Između januara i decembra 2024. Mapping Media Freedom je dokumentovala ukupno 1.548 kršenja slobode štampe usmerenih na 2.567 osoba ili entiteta povezanih sa medijima u zemljama članicama EU i zemljama kandidatima – što je alarmantno povećanje u poređenju sa 1.153 kršenja zabeleženih 2023. preneo je NUNS.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com