Na današnji dan, 24. februara 1803. godine, rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, poznat kao kapetan Miša koji je kneževini Srbiji 1863. poklonio zgradu današnjeg rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan-Mišino zdanje). Zvanje „kapetana dunavskog“ dodelio mu je 1833. knez Miloš Obrenović.
1389 – Danci su u bici kod Folkepinga porazili Švedjane i zarobili njihovog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar Danske i Švedske.
1443 – Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi (Matyias Hunyadi) poznat kao Matija I Korvin (Corvin). Sin Janjoša Hunjadija vojvode iz Erdelja, izabran za kralja 1458. bio je poslednji ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutrašnje prilike u zemlji i da uspostavi jaku kraljevsku vlast. Uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, 1486. zauzeo je Beč. Reformisao je državu, a u Požunu (Bratislava) osnovao je 1465. univerzitet i 1472. prvu štampariju. Posle njegove smrti 1490, Mađari su izgubili sve teritorije koje je osvojio.
1525 – Španci pod komandom markiza od Peskare pobedili su francusko-švajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebivši prvi put u istoriji ratovanja puške arkebuze (muškete). Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kralj Fransoa I (Francois) je zarobljen.
1847 – Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905.
1848 – U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen „Manifest komunističke partije“, koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja „Saveza komunista“ održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks (Marx) i Fridrih Engels (Friedrich).
1868 – Kongres SAD pokrenuo je, prvi put u američkoj istoriji, postupak impičmenta protiv predsednika države Endrjua Džonsona (Andrew Johnson). Optužen za kršenje Ustava, Džonson je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja.
1938 – U Arlingtonu u Nju Džersiju napravljen je prvi proizvod od najlona – čekinje za četkicu za zube.
1945 – Egipatski premijer Ahmed Maher Paša (Pasha) ubijen je u parlamentu, neposredno nakon što je objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.
1945 – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom.
1946 – Huan Peron (Juan) je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.
1966 – Vojnim udarom u Gani zbačen je s vlasti predsednik Kvame Nkrumah (Kwame), pod čijim je vodjstvom Gana 1957. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Puč pod vodjstvom poručnika Džerija Rolingsa izvršen je tokom Nkrumahove posete Kini.
1974 – Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.
1974 – Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije. Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Od 1944. do 1952. bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.
1989 – Sahranjen je car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. „božanskog porekla“, a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutistička vladavina. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbi za ratne zločine koje su Japanci počinili tokom Drugog svetskog rata.
1990. – Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini (Alessandro), predsednik Italije 1978-85. Učesnik u pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata, bio je jedan od najpopularnijih političara posleratne Italije.
1991 – Američke i savezničke snage počele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na iračke snage u Iraku i Kuvajtu.
1996 – Palestinski islamski teroristi ubili su u dva samoubilačka napada u Izraelu 27 i ranili 77 ljudi.
1998 – Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.
2000 – Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 5.500 pripadnika mirovnih trupa za nadgledanje krhkog primirja u Demokratskoj Republici Kongo.
2001 – Džordž Buš (George Bush) preuzeo je dužnost predsednika SAD, nakon što je na izborima pobedio Ala Gora.
2003 – U zemljotresu u oblasti Ksindžijang, na severoistoku Kine poginulo je 268, a povređeno više od 4.000 osoba.
2003 – Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Slavoniji (Hrvatska), BiH i Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
2004 – U snažnom zemljotresu u severnom Maroku, poginule su 572 osobe, a 30.000 ljudi je ostalo bez svojih domova.
2008 – Za predsednika Kube izabran je Raul Kastro, brat Fidela Kastra koji se posle 49 godina vladavine 19. februara povukao sa vlasti.
2009 – U antarktičkom ledu pronadjeni su planinski venci veličine Alpa, objavili su istraživači.
2014 – Harold Ramis, američki reditelj, scenarista i glumac preminuo je u 69. godini. Najpoznatiji film u kome je glumio je „Isterivači duhova“(prvi i drugi deo), a proslavio se po režiji fimova „Dan mrmota“ („Beskrajni dan“) i „Golf klub“.
2015 – U seriji jakih lavina u planinskim delovima Avganista život su izgubile 124 osobe.
2017 – Vladajuća britanska Konzervativna partija osvojila je upražnjeno mesto u britanskom parlamentu pobedivši na izborima opozicione laburiste i njihovog lidera Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn).
2019 – U Moldaviji odžani parlamentarni izbori na kojima je većinu dobila Partija socijalista
Moldavije, koja je početkom juna formirala novu vladu sa pro-evropskim blokom ACUM.
2022 – Rusija je pokrenule vojni napad na susednu Ukrajinu, prelazeći njene granice i bombardujući vojne ciljeve u blizini velikih gradova. Napad Rusije na Ukrajine osudili su NATO, EU, SAD i mnoge države.
2023 – Rezolucijom Generalne skupštine UN traženo je „smesta“ povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, pozivajući se na „pravedan i trajan“ mir. Za rezoluciju je glasala 141 zemlja, među kojima i Srbija, sedam je bilo protiv, a 32 zemlje su bile uzdržane uključujući Kinu i Indiju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com