Čovečanstvo se bliži gornjoj granici očekivanog životnog veka, pokazalo je novo istraživanje.
Napredak u medicinskoj tehnologiji i genetskim istraživanjima, uz sve veći broj ljudi koji dožive 100 godina, ne dovode do značajnih skokova u trajanju životnog veka – po istraživačima koji su otkrili da se dugovečnost smanjuje u zemljama sa najdugovečnijim stanovništvom.
„Moramo shvatiti da postoji granica“ i možda preispitati pretpostavke o tome kada ljudi treba da se penzionišu i koliko novca će im potom trebati, rekao je S.Dž. Olšanski, istraživač Univerziteta Ilinois u Čikagu, glavni autor studije koju je u ponedeljak objavio časopis „Nature Aging“.
Mark Hejvord, istraživač Univerziteta u Teksasu koji nije bio uključen u tu studiju, nazvao ju je „vrednim dodatkom literaturi o smrtnosti“.
„Blizu smo plafona“ očekivanog životnog veka, složio se on. Uvek je moguće da bi neki napredak mogao da produži očekivano trajanje života, „ali to sada nemamo“, rekao je Hejvord.
Očekivani životni vek je procena prosečnog broja godina koje neko rođen u datoj godini može očekivati da će živeti, pod pretpostavkom da stopa smrtnosti bude konstantna. To je jedno od najvažnijih zdravstvenih merila, ali nesavršeno: ne mogu se predvideti smrtonosne pandemije, čudotvorni lekovi ili drugi nepredviđeni razvoj koji bi mogao da ubije ili spase milione ljudi.
U istraživanju su Olšanski i njegovi istraživači pratili procene očekivanog životnog veka za godine od 1990. do 2019, izvučene iz baze podataka kojom upravlja Institut za demografska istraživanja „Maks Plank“. Istraživači su se fokusirali na osam mesta na svetu gde ljudi žive najduže: Australiju, Francusku, Hong Kong, Italiju, Japan, Južnu Koreju, Španiju i Švajcarsku.
Mada SAD pod ugovečnosti nisu ni u prvih 40 zemalja, i one su obuhvaćene istraživanjem jer je ono američko, a i zbog nekadašnjih smelih procena da bi očekivani životni vek u SAD mogao dramatično da poraste u ovom veku, rekao je Olšanski.
Žene i dalje da žive duže od muškaraca, a životni veka se i dalje pridužava u opštim crtama što je bilo očekivano, ali to ide sporije nego pre, otkrili su istraživači. Godine 1990, prosečno produženje prosečnog životnog veka iz decenije u deceniju je bilo oko dve ipo godine. Ali tokom 2010-ih, smanjilo se na godinu ipo, a u SAD je promena bila skoro na nuli.
SAD su problematičnije jer su teže pogođene nizom problema koji ubijaju ljude mnog pre no što uspeju da ostare: predoziranje drogama, oružani napadi, gojaznost i nejednakosti koje mnogima otežavaju da dobiju medicinsku negu.
U jednom proračunu istraživači su procenili šta bi se dogodilo na svih devet analiziranih mesta ako bi se eliminisali svi smrtni slučajevi pre 50. godine. Životni vek bi u najboljem slučaju bio prodžen samo za godinu ipo, rekao je Olšanski.
Studija ukazuje da postoji ograničenje koliko dugo većina ljudi može da živi, i to najduže trajanje života skoro je dostignuto, rekao je Olšanski.
„Cedimo sve manje produženja života iz tehnologija koje produžavaju život. A razlog je što smo sve stariji“, rekao je on.
Možda sada ne izgleda neobično što se često čuje da je neko doživeo 100 godina – recimo bivši američki predsednik Džimi Karter prošle nedelje. U 2019, nešto više od dva odsto Amerikanaca je stiglo do svoje 100. godine, a pet odsto u Japanu i devet odsto u Hong Kongu, rekao je Olšanski.
Verovatno je da će se broj stogodišnjaka povećati u narednim decenijama, kažu stručnjaci, ali to će biti statističko povećanje, zbog rasta čovečanstva. Procenat ljudi koji dostignu 100 godina ostaće ograničen, verovatno na manje od 15% žena i pet odsto muškaraca u većini zemalja, rekao je Olšanski.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com