Zajednički konsultativni odbor civilnog društva EU-Srbija (JCC) danas je u Briselu usvojio Deklaraciju u kojoj izražava punu podršku zahtevima studenata koji protestuju u Srbiji, izražava zabrinutost zbog nedostatka medijskog pluralizma u Srbiji i osuđuje poteze protiv demonstranata, aktivista, novinara, organizacija civilnog društva i zaposlenih u javnom sektoru.
U Deklaraciji, donetoj na 19. sastanku Odbora sa jednim glasom protiv, Evropska komisija se poziva da odloži označavanje projekta iskopavanja litijuma „Jadar“ kao strateškog prioriteta za Evropsku uniju (EU), a zahteva se i hitna procena ustavnosti pojedinih članova posebnog zakona koji omogućava državnim preduzećima da zaobiđu Zakon o javnim nabavkama u vezi s međunardonom izložbom „Ekspo 2027“ u Beogradu.
Povodom višemesečnih protesta u Srbiji, u Deklaraciji, objavljenoj na sajtu Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC), stoji da Odbor izražava podršku pozivima omladine Srbije na pravdu, odgovornost i funkcionalne institucije.
Odbor, uspostavljen unutar institucionalnog okvira Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije, takođe poziva druge institucije i visoke zvaničnike Unije da zauzmu „jasan i odlučan stav o aktuelnim događajima u Srbiji i da izbegavaju preduzimanje radnji koje bi mogle da ostave utisak da se ta situacija ignoriše ili da se njen značaj umanjuje“.
U Deklaraciji se poziva Evropsko javno tužilaštvo da temeljno istraži potencijalnu zloupotrebu sredstava EU za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu i za druge velike investicione projekte koje Unija finansira u Srbiji.
Povodom moguće upotrebe zvučnog oružja protiv građana na protestu u Beogradu 15. marta tokom odavanja počasti poginulima 1. novembra u Novom Sadu, Odbor poziva na potpuno obelodanjivanje informacija o korišćenim uređajima i zahteva detaljnu istragu o njihovom mogućem razmeštanju, piše u Deklaraciji.
Odbor osuđuje svaku upotrebu sile protiv mirnih demonstranata i njihovo zadržavanje u pritvoru i poziva vlasti Srbije da prestanu da podstiču nasilje zapaljivim izjavama i da pokrenu sudske postupke da bi odgovorni bili privedeni pravdi.
U Deklaraciji se osuđuje davanje otkaza ili zastrašivanje pojedinaca zaposlenih u javnom sektoru zbog njihovog učešća, ili učešća članova njihovih porodica na studentskim protestima. Takvi postupci predstavljaju jasno kršenje osnovnih prava, uključujući slobodu izražavanja i slobodu okupljanja, navodi se u Deklaraciji.
Odbor osuđuje i „nedavne racije bez presedana protiv organizacija civilnog društva koje imaju ključnu ulogu u izgradnji demokratskog društva“, i poziva Više javno tužilaštvo da razjasni pravni osnov te istrage, stoji u Deklaraciji.
U Deklaraciji Odbor oštro osuđuje to što Srbija koristi napredni špijunski softver za praćenje novinara, aktivista i organizacija civilnog društva i poziva njene vlasti da obustave nezakoniti nadzor, da sprovode transparentne istrage i da omoguće civilnom društvu da deluje bez straha od prismotre.
Odbor još jednom, kako se navodi, najoštrije osuđuje sve kampanje blaćenja, pravljenje „crnih lista“, neopravdano određivanje pritvora i svaki drugi pokušaj da se ućutkaju glasovi civilnog društva u Srbiji i akademske zajednice, uključujući pozive na hapšenje rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i napad na dekanku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Nataliju Jovanović.
U Deklaraciji se ponavlja poziv vlastima Srbije da preduzmu konkretne i efikasne mere u vezi s političkim pritiscima na pravosuđe i tužilaštvo, sa nedostacima u funkcionisanju demokratskih institucija, uključujući izborni okvir i funkcionisanje Skupštine Srbije, sa pitanjima vezanim za medijski pluralizam, nezavisnost medija, vlasništvo nad medijima i bezbednost i zaštitu novinara.
Odbor izražava zabrinutost zbog nedostatka medijskog pluralizma u Srbiji i apeluje na njene vlasti da preduzmu hitne i efikasne mere za uklanjanje prepreka slobodi medija i za borbu protiv dezinformacija i da omoguće novinarima da rade bez straha od zastrašivanja ili cenzure.
Evropsku komisiju Odbor poziva da se odloži označavanje projekta „Jadar“ kao strateškog prioriteta za EU, uz upozorenje da bi to moglo dodatno da naruši ionako krhko poverenje javnosti u proces evropskih integracija među građanima Srbije i da predstavlja značajne rizike za EU, s obzirom na stalne nedostatke u vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa Srbije.
U vezi sa pripremama za specijalizovanu međunarodnu izložbu „Ekspo 2027“, Odbor izražava zabrinutost u vezi sa posebnim zakonom koji državnim preduzećima specijalne namene omogućava da se ne pridržavaju Zakona o javnim nabavkama.
Odbor smatra da dodela ugovora po tom zakonu može da dovede do diskriminacije, nepoštene konkurencije, nepotizma, netransparentnog podugovaranja, slabih mehanizama nadzora i neregularnosti u procesu vanrednih nabavki, piše u Deklaraciji.
U vezi s evrointegracijama Srbije, Odbor ponovo izražava žaljenje zbog izostanka napretka od otvaranja pregovora u okviru Klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) u decembru 2021. i pruža podršku za brzo otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast).
U Deklaraciji se navodi da podrška otvaranju Klastera 3 treba da bude povezana s prevazilaženjem zastoja u procesu evropskih integracija Srbije i da se Odbor nada obnavljanju posvećenosti reformama i inkluzivnom dijalogu, što bi stvorilo neophodne uslove za dalji napredak u pristupnim pregovorima.
Odbor ističe da postizanje potpunog usklađivanja Srbije sa kriterijumima za članstvo do kraja 2026. godine, što su najavile njene vlasti, mora da bude podržano konkretnim akcijama i punom primenom reformi, uključujući one na koje se Srbija obavezala u Reformskoj agendi u okviru Novog plana rasta za Zapadni Balkan, na potpuno transparentan i inkluzivan način, ukazuje se u Deklaraciji.
Odbor nalaže svojim kopredsedavajućim da tu Deklaraciju proslede Savetu za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, Parlamentarnom odboru EU-Srbija za stabilizaciju i pridruživanje (SAPC), Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), Evropskoj komisiji i Vladi Srbije, kao i svim relevantnim ministarstvima i Međunarodnom birou za izložbe (BIE).
Glavne teme 19. sastanka Odbora, na kojem je usvojena Deklaracija, bile su stanje u odnosima EU i Srbije i u procesu pridruživanja, protesti u Srbiji i njihov uticaj na organizacije civilnog društva, pripreme za manifestaciju „Ekspo 2027“ i pregled stanja vladavine prava u Srbiji. Sledeći sastanak Odbora biće u Beogradu u drugoj polovini ove godine.
Odbor omogućava organizacijama civilnog društva i iz Srbije i iz EU da prate napredak Srbije ka Evropskoj uniji i da usvoje preporuke za Vladu Srbije i institucije Unije. Pojmom civilnog društva, Odbor obuhvata organizacije poslodavaca, sindikata i drugih ekonomskih, društvenih i građanskih interesa. Odbor se sastoji od 18 članova, po devet sa strane Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i civilnog društva Srbije.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com