Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula izjavio je danas da akcijom tužilaštva i policije protiv nevladinih organizacija u Srbiji nije poslata dobra poruka.
On je novinarima u Beogradu, uoči odlaska iz Srbije, rekao da je Američka agencije za međunarodni razvoj (USAID) donedavno u Srbiji bila omiljeni sagovornik i vlasti i opozicije i odjedanput to više nije, ali se sumnja baca samo na neke.
„Kao i u slučaju privođenja i proterivanja državljana EU pre izvesnog vremena, nadam se da će vrlo brzo te optužbe biti ili argumentovane ili u potpunosti odbačene“, naveo je Picula.
Ako se to ne dogodi, istakao je, to baca senku na iskrenost vlasti da žele popravljati pravnu državu i vladavinu prava u Srbiji, a često prigovaraju evropskim zvaničnicima zbog prigovora na istu temu.
„Dogodila se jedna žalosna koincidencija, na dan kada je policija u kancelarijama pet NVO doista podigla obrve mnogima imao sam prilike razgovarati sa ljudima iz Crte, koji su tog trenutka preneli informacije koje su sami imali, ne vide nikakvo uporište u policijskoj akciji niti su sigurni do kraja u legalnost celog postupanja. Nije na meni da ulazim u proveru tih navoda, ali sigurno da nije poslata dobra poruka ako je tačno ono što se priča da se akcija dogodila zbog korišćenja novca USAID-a“, naveo je.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je juče da je naložilo da se od četiri nevladine organizacije u Srbiji izuzme sva dokumentacija u vezi sa donacijama USAID-a, kao i da se obave razgovori sa odgovornim licima tih NVO u vezi trošenja sredstava iz donacija. Oni su predmet provere zbog, kako je saopšteno, mogućeg nenamenskog trošenja sredstava USAID-a.
U saopštenju se navodi da je po nalogu VJT, policija započela prikupljanje obaveštenja u vezi sa radom Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Građanskih inicijativa, Centra za praktičnu politiku i Trag fondacije.
Picula je istakao da iako se nije sastao sa najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji, iz države odlazi sa informacijama i dojmovima koji će mu pomoći da bolje razume stanje u njoj, koje je ocenio kao izuzetno kompleksno.
„Program nije realizovan u punom opsegu kako je zamišljen, ali mislim da je bilo dovoljno razgovora tokom tri dana da kompletiram sliku o Srbiji danas“, naveo je i dodao da situacija u Srbiji intrigira i mnoge poslanike u EP.
Picula je u Srbiji boravio u cilju prikupljanja informacija za izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, koji bi trebalo da bude usvojen na plenarnoj skupštini u Strazburu. Nije se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem ni šefom poslaničke grupe SNS Milenkom Jovanovim, koji je rekao da neće prisustvovati sastanku sa Piculom jer ima važan događaj – mora da posloži čarape po bojama.
Picula je istakao da i Evropski parlament i on kao izvestilac podržavaju politiku proširenja na Zapadni Balkan, ali da je ona pod pritiskom s obzirom na geopolitičke okolnosti.
„Srbija kao i druge zemlje Zapadnog Balkana kasne u tom istorijskom procesu i sada ulaze u razdoblje kada je politika proširenja pod pritiskom s obzirom na geopolitičke okolnosti, nisu više izazovi sa istoka sada imamo i sa zapada nakon izbora druge Trampove administracije koja će, po mom sudu biti vrlo kritična i skeptična prema samoj EU. A poznato je da su na Zapadnom Balkanu postizani rezultati kada su EU i SAD dobro sarađivale“, naveo je on.
Govoreći o trenutnoj građanskoj pobuni u Srbiji, rekao je da su svi sa kojima je razgovarao pokazali zabrinutost na tu temu, te da ona nije institucionalnog karaktera, ali ima veliki uticaj.
„Ono što sam saznao od sagovornika iz opozicije i iz vlasti je da oni ne mogu trenutno uspostaviti kontakt sa tim ljudima, čini mi se pre svega jer je sam pokret tako organizovan da se postavlja apartno od njih. Sve zanima šta će se dogoditi, to ovog trrenutka nije jasno, ali voleo bih da razrešenje situacije u Srbiji bude pronađeno pre svega preko dijaloga“, rekao je i dodao da je EP voljan da bude medijator ako takvih zahteva iz Srbije bude bilo.
Istakao je da je potrebno uspostaviti društveni dijalog i na njegovom temelju pronaći izlaz iz „ove ozbiljne društvene krize“.
„Ako je potrebno EP ima bogato iskustvo u medijaciji u sličnim situacijama, ukoliko to bude zatraženo, ako se steknu takve okolnosti, EP je spreman pomoći da se dogodi taj dijalog i da se situacija u Srbiji razreši u korist njene evropske budućnosti“, naveo je.
Još je rekao da bi generalno voleo da najviši funkcioneri srpske vlasti pokazuju jednaku osetljivost ako ne i veću na probleme koji tište srpsko društvo, kao što pokazuju prema njegovom poreklu.
Što se tiče ubrzanja procesa evrointegracija Srbije rekao je da jedino ona sama može to učiniti.
„Poznati su kriterijumi, metodologija kojom Srbija pregovara je usvojena pre pet godina, čak više nije ni nova. Da bi EU reagovala pre svega mora da se desi promena u Srbiji, da se ispune kriterijumi i reforme“, rekao je i dodao da to da li će skepsa pojedinih država članica prema otvaranju klastera zavisi isključivo od onoga što se srpska vlada obavezala u nonpejperu da će preduzeti.
Zaključio je da ne vidi napredak jer je Srbija „zabavljena sobom“ te da je otvoreno pitanje koliko ima prostora da se razmišlja o Evropskoj uniji.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com