U poslednjim decenijama SAD su razvile brojne inicijative i podrške za socijalne preduzetnike koji kombinuju ekonomske ciljeve sa rešavanjem društvenih problema, a imajući u vidu da se socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nalazi u ranoj fazi razvoja, iskustva i prakse iz SAD-a mogu doprineti njegovom rastu i jačanju.
Socijalna preduzeća postala su ključni akteri u rešavanju brojnih društvenih problema u lokalnim zajednicama SAD, uključujući siromaštvo, nezaposlenost, ekonomske nejednakosti, klimatske promene i socijalnu isključenost. Ova preduzeća ne samo da generišu profit, već značajno doprinose generisanju pozitivnih društvenih promena, što je osnovna vrednost socijalnog preduzetništva.
U Srbiji nedostatak jasnog pravnog i strateškog okvira, ograničen pristup finansijskim sredstvima i slaba infrastrukturu za podršku preduzetnicima predstavlja ključne izazove. Zakon o socijalnom preduzetništvu je važan oslonac, ali je potrebno dalje razvijati specifične mere podrške sektoru kroz kreiranje i implementaciju Programa za razvoj socijalnog preduzetništva.
Za uspešan razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji, potrebno je implementirati strategije koje će pružiti podršku preduzetnicima kroz mentorstvo, obuke i povezanost sa investitorima. Takođe, važno je stvoriti uslove za bolji pristup finansijskim sredstvima, kroz fondove koji podržavaju startape i socijalna preduzeća. Prakse koje su se pokazale efikasnim u SAD-u, kao što su korišćenje impact investing fondova i različitih oblika finansiranja sa društvenim ciljevima, mogu biti od velike koristi za Srbiju, a usvajanje Programa od strane države omogućiti i veću zaintersovanost za ovakav vid stranih direktnih investicija sa društvenim uticajem.
SAD su postale lider u promenama potrošačkih navika, koje imaju veliki uticaj na razvoj socijalnog preduzetništva. Generacije milenijalaca i Z, koje čine najveći deo potrošačke baze, traže od preduzeća da ne samo ostvaruju profit, već da imaju društvenu svrhu. Prema istraživanjima, 75% milenijalaca i 90% generacije Z smatra da preduzetnici treba da ulažu u zajednicu i rade na rešavanju društvenih problema. Ove promene u potrošačkim navikama povećavaju potražnju za preduzećima koja kombinuju profit i društvenu odgovornost, čime se otvara prostor za rast socijalnog preduzetništva.
U Srbiji, promene u potrošačkim navikama su takođe prisutne, ali je potrebno intenzivnije raditi na povećanju svesti među potrošačima o važnosti društveno odgovornog poslovanja. Korišćenje inovativnih marketinških i komunikacijskih strategija može pomoći u promovisanju proizvoda i usluga socijalnih preduzetnika, koji ne samo da zadovoljavaju tržišne potrebe, već doprinose i pozitivnim društvenim promenama,a važno je i da akteri u lokalnoj zajednici to prepoznaju.
Jedan od ključnih faktora uspeha socijalnog preduzetništva u SAD-u jeste merenje društvenog uticaja. Korišćenje metodologija kao što je „3BL Impact To Date“, koja meri uticaj u ekološkoj, socijalnoj i ekonomskoj dimenziji, omogućava preduzetnicima da precizno prate svoj doprinos zajednici, ali i kreatorima politika da inovativnije pristupaju pružanju podrške značajnim privrednim sektorima.
U Srbiji, primena ovih metodologija može poboljšati efikasnost socijalnih preduzeća, donošenje odluka i pružanje adekvatne podrške preduzetnicima. Kategorisanje socijalnih preduzeća prema njihovom uticaju, a ne samo prema formama poslovanja, omogućava bolje razumevanje i prepoznavanje specifičnih uloga svakog aktera u ekosistemu socijalne ekonomije – prema čemu SAD prednjače i u odnosu na evropski okvir i metodologije.
Saradnja između komercijalnog sektora, profitnih preduzeća i socijalnih preduzetnika može imati značajan uticaj na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Iskustva SAD-a ukazuju da decentralizovano „vlasništvo“ nad društvenim uticajem, gde preduzetnici, investitori i lokalne zajednice aktivno sarađuju, može doprineti većem ekonomskom i društvenom prosperitetu.
Integracija socijalnog preduzetništva u obrazovne institucije igra ključnu ulogu u dugoročnom razvoju ovog sektora. U mnogim američkim univerzitetima, socijalno preduzetništvo je postalo sastavni deo kurseva, naročito u studijskim oblastima koje se bave održivim razvojem, ekonomijom i organizacionim naukama. Ova edukacija ne samo da osposobljava studente za razvoj poslovnih modela koji stvaraju društvene koristi, već podstiče razvoj kritičke svesti i kreativnih preduzetničkih veština, od temeljne važnosti za pronalaženje rešenja za društvene izazove u savremenoj ekonomiji.
Zorana Milovanović, istraživačica u oblasti socijalnog preduzetništva
Tekst je nastao u okviru projekta sufinansiranog od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije. Izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com