Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko i zamenik američkog ambasadora u Beogradu Gabrijel Eskobar saglasili su se, u izjavama za današnje „Večernje novosti“ da rešenje kosovskog problema mora da bude rezultat kompromisa.
Oni su u odgovorima na tri ista pitanja o dijalogu Beograda i Prištine istakli da rešanje moraju da pronađu dve strane, uz pomoć međunarodnih aktera.
Na pitanje da li bi u dijalog, pored Evropske unije, trebalo da se uključe i predstavnici SAD, Rusije i drugih svetskih sila, Bocan-Harčenko kaže da Rusija za sada ne vidi sve neophodne preduslove za efikasne pregovore.
On naglašava da kosovsko pitanje treba rešavati sriktno u međunarodno-pravnom okviru, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Moskva bi mogla da učestvuje u tom procesu, ali samo ako bude postojala zainteresovanost i odgovarajući poziv Beograda“, rekao je ruski ambasador.
Eskobar smatra da je bitno da dve strane preduzmu neophodne korake kako bi se što pre vratile za pregovarački sto.
Dodaje da će im neizbežno biti potrebna podrška međunarodne zajednice da postignu željene cilejve i da su SAD, zajedno sa evropskim partnerima, tu da im pruže podršku.
Eskobar navodi da je logično to što je Brisel preuzeo vodeću ulogu u dijalogu, s obzirom na to da obe strane imaju za cilj ulazak u EU.
Dodaje da i drugi koji žele da na otvoren i transparentan način podrže i poguraju taj proces takođe treba dapomognu u meri u kojoj pregovoaračke strane žele njihovu pomoć.
„Ono što me brine jesu prave namere nekih koji sada nude pomoć. Da li je i njima stalo do toga da Srbija postigne svoj cilj i uđe u EU? Da li i oni uviđaju da je status kvo svojevrsna močvara zbog koje će se tragični odlazak mladih iz Srbije nastaviti unedogled? Ili možda u statusu kvo i regionalnoj nestabilnosti vide neke političke i ekonomske mogućnosti za sebe? Da li su spremni da zasuku rukave i daju sve od sebe da pomognu dvema stranama da postignu sporazum i napreduju u svojim evropskim stremljenjima“, pitao je Eskobar.
Na pitanje da li bi njihove zemlje podržale korekciju granica, ako bi se o tome saglasili Beograd i Priština, Bocan-Harčenko ističe da za Rusiju ne može da postoji korekcija granica između dve države jer ne priznaje Kosovo.
On podseća da je Kosovo i Metohija pokrajina u sastavu Srbije.
Eskobar kaže da je to pitanje za Beograd i Prištinu i ističe da će SAD ozbiljno sagledati svaki sporazum koji ispunjava uslove da je sprovodiv, trajan i da ne proizvodi nestabilnost ni u zemlji ni u regionu.
Dodaje da su SAD svesne da kompromisno rešenje nije lako postići.
„Suština kompromisa jeste da se nečeg odrekneš, ali i da nešto dobiješ. Kako predsednik Vučić često kaže, ne postoji druga razumna alternativa“, kaže Eskobar.
Na pitanje da li je nužno da Srbija prizna nezavisnost tzv. Kosova, Bocan-Harčenko ponavlja da će Moskva podržati svaku opciju o kojoj bi se dogovorili Beograd i Priština i podseća da Savet bezbednosti UN može da odobri samo kompromisno rešenje.
Eskobar podseća na stav američkog predsednika Donalda Trampa da bi „međusobno priznanje trebalo da bude u osnovi svakog sporazuma“.
On citira i izjavu Trampovog izaslanika Ričarda Grenela koji je, kako kaže, jasno predočio da je Vašington usredsređen na to da pomogne regionu da oslobodi svoj ekonomski potencijal.
„Vodeći poslovni ljudi najveće privrede sveta nam ponavljaju da oklevaju da investiraju i dolaze na politički nestabilna područja. Zašto bi ma ko od njih rizikovao da se upusti u hodanje po ledu zamrznutih konflikata“, zakljucuje Eskobar.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com