Vašington je Albancima obećao tu veliku Albaniju i oni je sada ubrzano sprovode. Veoma su nervozni, a to je dobar znak, jer shvataju da im ističe vreme i da su svakog dana sve slabiji, za razliku od naših prijatelja — Rusije i Kine, ocenio je sagovornik Sputnjika advokat Goran Petronijević.
Sa advokatom Goranom Petronijevićem, koji je za Sputnjik komentarisao najvažnija nedeljna dešavanja, razgovarali smo o odustajanju Prištine od dijaloga sa Beogradom, o zahtevu Španije i zemalja Višegradske četvorke da se uključe u Briselski dijalog, o najavi formiranja Kluba 100, čiji članovi bi navodno trebalo u Srbiji da agituju za NATO, naravno i o predstojećem Svetskom fudbalskom prvenstvu u Rusiji…
Odgovarajući na pitanje zašto je i pod čijom instrukcijom je Priština prekinula Briselski dijalog, Petronijević je ukazao na to da su Albanci narod koji u svim velikim svetskim prevratima nikada nije završio na istoj strani na kojoj je i počeo. Oni prate nacionalni interes, nemaju skrupula, ističe sagovornik Sputnjika, uveren da SAD, njihovi sadašnji saveznici i sponzori, to ne znaju.
— Sa druge strane, Albanci nikada nisu uradili nijedan potez na svoju ruku, a Vašington je, nažalost srpskog naroda, pre dvadesetak godina napravio strategiju oslanjanja na albanski faktor na Balkanu. Obećali su im tu veliku Albaniju i oni je sada ubrzano sprovode. Veoma su nervozni, a to je dobar znak, jer shvataju da im ističe vreme i da su svakog dana sve slabiji, za razliku od naših prijatelja — Rusije i Kine.
Da li isključujete nastavak dijaloga?
— Ja sam sve te briselske takozvane razgovore od početka, kada je počela da ih vodi Demokratska stranka, nazvao briselskim nesporazumima i sa tim uverenjima ostajem do danas. Da su u pitanju bilo kakvi sporazumi, oni bi se sproveli. Sada to zvuči ovako: „Srbi, vi ćete uraditi ono što smo se dogovorili, a onda, kada vi to uradite, Albanci neće ispoštovati dogovor.“ To je nesporazum. Kad god se nešto u Briselu potpisalo ni engleska, ni albanska, ni naša verzija nije isto izgledala i teško da se iz te tri verzije mogla izvesti jedna.
Pojedine članice Evropske unije su zatražile, baš zbog te netransparentnosti, da se zemlje članice Višegradske grupe i Španija uključe u dijalog. Da li možda možemo da tražimo rešenje u tom pravcu?
— To je pokušaj rešenja i po prvi put uključivanje Evropske unije kao Evrope, a ne vašingtonske Evropske unije. Potenciram na tome da ljudi razlikuju šta su interesi Brisela, a šta intencije Brisela, zemalja EU i zemalja Evrope. Poslednjih desetak godina raste antagonizam između onoga što Brisel radi i interesa evropskih zemalja. Uključivanje zemalja Višegradske grupe i Španije može da znači samo poboljšanje u odnosu na ono što smo do sada imali. Čitava priča o tome kako se u Briselu razgovara i kako je Brisel stajao iza tih pregovora je jedna kriptovarijanta onoga što je Vašington diktirao. Pre sedam dana smo imali strahovit udar na EU — formirana je italijanska vlada, Rahoj dao ostavku u Španiji, a iste noći su stupile na snagu sankcije koje su SAD uvele svojim saveznicima. Ako uzmete „bregzit“ i ako uzmete sve one nesaglasnosti koje se događaju unutar Evropske unije, sada definitivno možete reći da ima pedeset odsto manje EU.
Gde je tu Srbija?
— Pre šest meseci sam rekao da srpska vlada pod hitno mora, pored Ministarstva za evropske integracije ili Kancelarije za evropske integracije, da uvede i Ministarstvo za evropske dezintegracije. Znači, pripremajmo zemlju, prostor, ekonomiju, politiku i sve ono što može da se dogodi, ako dođe do brzog i ubrzanog nekontrolisanog raspada EU. Ako jedna velika Nemačka ima odštampan prvi kontingent maraka u slučaju da dođe do propadanja evra, onda bi to trebalo posebno da imaju zemlje kao što je Srbija. Sad smo na pola da Unija može da opstane, na pola da će nas primiti za deset godina. Postoji i varijanta da će EU propasti u naredne tri godine i da će doći do određenih tektonskih poremećaja u ekonomiji, privredi, carinama. Soroš preti novim talasom izbeglica kako bi tobož spasao Evropu koja više nema radnu snagu. Vašingtonska Evropska unija, kao takva po konceptu, ne treba ni sama sebi, a kamoli nama, a čitav taj model bi mogao da se metaforički predstavi kao jedna vrsta kompjutera kome su tastatura i miš u Vašingtonu, hard disk u Londonu, a štampač i ekran u Briselu.
Najavljeno je formiranje Kluba 100 kao podrška NATO-u u Srbiji?
— To može da bude propaganda sama po sebi, da mi počnemo da sumnjamo jedni u druge. NATO će ovde delovati po crnogorskom modelu — vodili su pet godina žestoku propagandu, a kada su shvatili da to ne može da prođe na referendumu, izmislili su čuveni državni udar. Narod u jednom trenutku nije znao šta se događa. Napravili su rusofobičnu situaciju i sem toga što su dobili na izborima, ušli su bez problema u NATO. To je ono što može da bude model i velika opasnost i za Srbiju, ali sam ubeđen da se to u našoj zemlji neće dogoditi bez ozbiljnog otpora.
Metju Palmer, v.d. zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara, optužio je Rusiju da želi nered na Zapadnom Balkanu i da se suprostavlja odluci mnogih zemalja regiona da idu evroatlantskim putem…
— Izjave ruskih zvaničnika su potpuno drugačije. To samo govori o prelamanju interesa velikih sila, i to ne prvi put. Mi smo 1999. zaratili sa tolikim brojem NATO zemalja i to niko nije mogao da shvati. Stvari treba posmatrati još iz 1995. godine kada je Alijansa imala plan da zagospodari Balkanom. Sada je 2018. godina, oni i dalje nemaju kontrolu nad Balkanom i znaju da je to zbog Srba. Skoro je jedan od njihovih generala rekao „srpski remetilački faktor“. Mi smo učinili jednu od najvećih usluga čovečanstvu, a to je da smo NATO zadržali dok druge zemlje nisu ojačale do onog stepena da mogu da im se suprotstave i da orvelovska slika postane nerealna. Mi smo učinili svoje, a sada, gospodo Rusi i gospodo Kinezi, izvolite im se suprotstaviti.
Može li Srbija da ostane neutralna?
— Ona to mora. Neko to zove zamrzavanje sukoba, a to je samo nemogućnost rešavanja istih. Ako neko kaže da smo dužni da razrešimo situaciju zbog budućih generacije, onda treba da znamo da se može razrešiti jedino ako bi priznali Kosovo i da sve Srbe, srpske crkve, prepustimo stvaranju „Velike Albanije“. Suština je da SAD postaju svesne da nisu više vojno najjače, da gube i monetarnu snagu. Bilo bi jako dobro da se dozovu pameti i da naprave novu mirovnu konferenciju o preraspodeli sveta. Treći svetski rat traje već 20-30 godina. Ovakav intenzitet i ovaj broj sukoba koji vlada na prostoru Evrope i Azije i Afrike i Severne Afrike, Bliskog istoka, predstavlja početak ili tiho trajanje globalnog sukoba. Pogotovu sada kada je Rusija dovoljno ojačala.
Očekujete li možda neku eskalaciju sukoba u Ukrajini uoči SP u fudbalu?
— To je jedan od modela koji su oni primenjivali. Setite se Olimpijskih igara u Sočiju. Mogu da izazovu sukob, ali on neće moći da se proširi, niti će eskalirati na taj način da će Rusija morati da se umeša. Putin je rekao: „Mi da hoćemo, mi smo za 24 sata tamo gde bi mnogi priželjkivali da budemo, ali mi to ne želimo“. Strategija NATO-a bila je da se Rusija uvuče u sukobe i da se iscrpi, ali je Putin odličnom strategijom učinio upravo suprotno — uvukao je upravo Zapad da finansira Ukrajinu. Napravio je kontra igru i mislim da je Zapad toga svestan.
Ambasador Rusije Čepurin je uoči Svetskog prvenstva u fudbalu predsedniku Vučiću simbolično uručio loptu i rekao da Srbi treba da se osećaju u Rusiji kao kod kuće.
— Ja idem i osećaću se, naravno, kao u Srbiji. Kalinjingrad je posebna teritorija i tamo nas očekuje posebna atmosfera. U kontaktu smo sa našim prijateljima iz Estonije, Litvanije, Poljske i Rusije. Čekaju nas da zajedno proslavimo makar pobedu nad Švajcarcima, polu Albancima, imajući u vidu njihov sastav tima. Ali da ne dižemo to na taj nivo, to je sport, i ako Bog da dâ pobedimo, pa da onda sa Brazilcima igramo jedan revijalni meč u Moskvi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com