Aljbin Kurti mora da primi Srpsku listu u vladu, ali on odbija da ima bilo šta drugo s njenim članovima, pa ih neće tretirati ni kao koalicione partnere. To je retko viđen, a možda i neviđen model u političkim sistemima u svetu.
Decidno odbijanje potencijalnog premijera Kosova Aljbina Kurtija da članovima Srpske liste da mesto u svojoj vladi donekle se promenilo posle razgovora sa američkim izaslanikom za Balkan Metjuom Palmerom. Kurti jeste ostao pri stavu da ne želi ni da razgovara sa Srpskom listom niti da sa njom pravi vladajuću koaliciju „jer su instrument Beograda“, ali je rekao da će poštovati Ustav Kosova i jedno ministarsko mesto predati Srpskoj listi.
Samo kozmetika
Da li je ovo zaista presedan u svetskoj političkoj praksi da u vladi bude neko ko nije deo vladajuće koalicije i sa kim vlast čak ni ne razgovara? Pokazuje li ovaj apsurdni model koliko je Kosovo politički i pravni provizorijum?
Bojan Milisavljević, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, podseća da je bilo mnogo vlada u svetu u koje su bili uključeni eksperti, bilo nezavisni ili pripadnici drugih političkih opcija. Ali, ovaj slučaj je za njega delikatan i zabrinjavajući jer je poslata surova poruka Srbima ― da se ni za šta neće pitati.
„Jasno je da Kurti želi da Srbi budu samo ’kozmetika‘ i da sve ovo radi samo da bi pred međunarodnom zajednicom ispalo da, eto, poštuje manjine i Ustav Kosova“, kaže Milisavljević.
Podsećanja radi, prema Ustavu Kosova predviđeno je da Srbi imaju jedno ministarsko mesto i mesto zamenika premijera u Vladi Kosova, a da u ostalim ministarstvima po jedan državni sekretar mora biti Srbin.
„Kurti je toga svestan. Ali, i da se to desi, oni ne bi ni na koji način mogli da utiču na neke bitne odluke koje bi Kosovo donosilo. Čak i Srbin ministar u njegovoj vladi, šta god da uradi ― biće u manjini“, napominje Milisavljević.
Na pitanje da li Srpska lista može da odbije ovakav angažman, naš sagovornik odgovara da može, ali da time neće dobiti ništa.
Ali Ustav kaže…
„Činjenica da je ovo prva vlada na Kosovu čije formiranje ne zavisi od Srba Kurtiju daje mogućnost da se ponaša kao da oni ne postoje“, naglašava Milisavljević.
Njegov zaključak je da je trenutno takva udaljenost između političke garniture Srba i Albanaca na Kosovu da je nezamislivo da zajedno učestvuju u bilo kom ozbiljnom političkom projektu.
Inače, Centralna izborna komisija u Prištini objavila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. oktobra, prema kojima je najviše glasova ― 26 odsto ― dobio pokret Samoopredeljenje, čiji je kandidat za premijera Aljbin Kurti.
Sledi Demokratski savez Kosova s kandidatkinjom Vjosom Osmani sa 24,48 odsto glasova, a treća je Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija sa 21 odsto. Alijansa za budućnost Kosova dosadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja je četvrta, sa 11,4 odsto. Srpska lista je dobila 6,7 odsto glasova i svih 10 poslaničkih mesta namenjenih Srbima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com