U Prištini se od visokog političkog zvaničnika prvi put čulo da ne treba žuriti sa završetkom pregovora sa Beogradom i da se treba bazirati na donošenje unutrašnjeg političkog konsenzusa.
Deset sati rasprave u parlamentu Kosova nije bilo dovoljno da se kosovski Albanci slože oko toga ko i kako će voditi finiš dijaloga sa Beogradom, a ne malo iznenađenje bila je izjava Fatmira Ljimaja, lidera Demokratske inicijative i zamenika premijera Kosova, koji je faktički rekao da Priština ne mora nigde da žuri dok ne postigne unutrašnji konsenzus.
Ovakav stav kosovskog zvaničnika je donekle bio iznenađujući i za našeg sagovornika, analitičara Aleksandra Stojanovića sa Kosova i Metohije, s obzirom da je do sada Priština bila ta koja je insistirala na žurbi da se što pre dođe do konačnog rešenja sa Beogradom i potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma.
Zašto sada Albanci odjednom misle da imaju vremena i da ne treba da žure?
Stojanović kaže da je odgovor prilično jasan s obzirom na razne glasine i spekulacije u vezi sa daljim razvojem dijaloga i njegovim ishodom.
„To jeste neka vrsta manevra, dok se ne vidi šta tačno dolazi iz Amerike, a sve dok se to ne bude znalo, stvari će biti pomalo zakočene. Doduše, unazad gledano — stvari su i do sada bile donekle taktičke, ali sada se definitivno nešto dešava. Puno je različitih informacija i videćemo gde će nas sve ovo odvesti“, kaže on.
Stojanović podseća da je kosovska opozicija od samog početka protiv vladine platforme za pregovore, ali, kako kaže, nije tu u pitanju samo takozvano nejedinstvo Albanaca, već i zbunjenost zbog mnogo informacija za koje niko nije siguran da li su tačne: podela Kosova, razmena teritorija, neki oblici rešenja koji se ne dopadaju svim Albancima…
„U ovom trenutku niko ne zna kakav je stav Amerikanaca, da li oni jesu ili nisu za druga rešenja“, kaže naš sagovornik i dodaje da i na prištinskoj sceni ima novih momenata. Kako kaže, primetno je da je Tačijeva opcija malo mekša, da on sve vreme govori da treba skloniti crvene linije i da kosovsko društvo postane otvoreno za sva moguća rešenja.
Jedno od takvih rešenja koje se i ranije pominjalo, jeste referendum koji je pomenuo potpredsednik kosovske Skupštine iz DSK Kujtim Šalja, a koji je zatražio i da ta stranka vodi dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom u okviru finalnog dela pregovora.
U tom svetlu ne čudi što ni posle deset sati rasprava u kosovskoj Skupštini na ovu temu nije zaključena, jer nije postojao forum za odlučivanje, a nije obezbeđeno ni usaglašavanje teksta rezolucije koju je predložila Socijaldemokratska partija Kosova. U predlogu rezolucije, koju je predstavio potpredsednik Socijaldemokratske partije Kosova Visar Imeri, navodi se da je Skupština Kosova najodgovornija za proces dijaloga sa Srbijom.
Nacrtom rezolucije navedeno je da se političke stranke zastupljene u kosovskom parlamentu slažu da se dvotrećinskom većinom od 80 poslanika usvoji platforma o dijalogu, kao osnovni dokument u kojem će biti utvrđeni vodeći principi i državna pozicija Kosova u tom procesu. Nosilac dijaloga ostaje odgovoran u odnosu na Skupštinu za svaku fazu dijaloga i donosi odluke u potpunoj saglasnosti sa Skupštinom. Takođe je predloženo da Skupština Kosova zadržava pravo razrešenja nosioca dijaloga, ako i kada proceni da su pogaženi osnovni principi platforme i kada se proces dovede u opasnost da izađe van (utvrđenih) okvira.
Inače, Skupština Kosova će u skladu sa poslovnikom o radu formirati posebnu radnu grupu koja ima zadatak da nadgleda proces dijaloga.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com