Moskva je tražila dokaze za optužbe da je pokušala državni udar u CG u 2016, podršku RS da se odvoji iz BiH i za mešanje u neuspeli referendum o promeni imena Makedonije
Eventualni zakulisni ruski uticaj na javno mnjenje i stranke u Makedoniji nije lako dokazati
Nije vredelo to što se Hašim Tači na društvenim mrežama pohvalio kako je u Parizu na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata uspeo da se rukuje sa Vladimirom Putinom. Da ovo nije bio iskren pokušaj Prištine da nekako otvori vrata Kremlja, koji snažno brani Rezoluciju 1244, pokazao je ubrzo Ramuš Haradinaj. Premijer privremenih kosovskih institucija u intervjuu „Fajnenšel tajmsu” optužio je Srbiju da se ponaša u interesu Rusije kako bi destabilizovala region.
Upiranje Haradinajevog prsta na Moskvu i njeno „rovarenje” u ovom delu Evrope, koji se sporo kreće prema evroatlantskim integracijama, nije novost. Svi američki zvaničnici koji su špartali regionom, od već prežaljene „balkanske mirođije” Hojta Brajan Jia do sadašnjeg američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa, poručuju da se mora zaustaviti mešanje Rusije na Balkanu.
I američke demokrate otvoreno kažu da borbu protiv, kako kažu, „malignog ruskog uticaja” treba otpočeti u Beogradu. Na to upućuje izveštaj koji su početkom godine pripremili za Senatski komitet za spoljne poslove pod nazivom „Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije po nacionalnu bezbednost SAD”.
U ovoj analizi koja obrađuje uticaj Kremlja na 19 država, pozivaju se atlantski krugovi na Balkanu da što pre krenu stopama Crne Gore. Logika je jednostavna – ako su Podgoricu okrenuli protiv Moskve, što ne bi i preostale države Balkana.
Iako Balkan više nije visoko na listi prioriteta vašingtonskih planera, daleko od toga da su SAD izgubile interes za ono što se ovde dešava. To je najbolje objasnio tadašnji šef Stejt departmenta Džon Keri pre tri godine, kada je otvoreno rekao da se nekoliko evropskih zemalja, među kojima su Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija, nalaze na „liniji vatre” u konfliktu Moskve i Vašingtona.
Moskva je uvek demantovala sve prozivke i tražila dokaze za tvrdnje da se meša u nezavršene balkanske poslove: od optužbi da je pokušala državni udar u Crnoj Gori u 2016, preko podrške Republici Srpskoj da se odvoji iz Bosne i Hercegovine, pa do mešanja u neuspeli referendum o promeni imena Makedonije.
Ali ni svi balkanski lideri, barem javno, osim Mila Đukanovića, nemaju isti stav o ruskom mešanju u unutrašnje stvari njihovih zemalja. Donedavno predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je rekao da je jasno da Rusi jednostrano podržavaju pravoslavce na Balkanu, ali da u osnovi Moskva nema destruktivnu ulogu prema BiH.
I Milorad Dodik odbacuje sve spekulacije o lošem uticaju Rusije u BiH. Novoizabrani predsedavajući Predsedništva BiH poručuje da su u Bosni i Hercegovini stacionirani vojnici iz zapadnih zemalja, a ne Rusije, i da se iz američkih i britanskih izvora sa 20 miliona dolara finansiraju mediji koji žele da destabilizuju RS. Dodik poručuje kako Sergej Lavrov deli njegovo mišljenje kako treba okončati mandat Visokog predstavnika (OHR), kao i da Zapad treba da prestane da imenuje strane sudije u Sudu BiH.
I makedonski premijer Zoran Zaev je kontrirao Džejmsu Matisu, koji je uoči referenduma o promeni imena posetio Skoplje. Zaev, koji je na vlast došao uz očitu pomoć Amerikanaca, smogao je snage da kaže kako nema dokaza da je Rusija lažnim vestima vodila antireferendumsku kampanju, iako je Matis tvrdio suprotno. Ali, ako nije Zaev, onda su drugi zvaničnici u Skoplju okrivili ruske onlajn grupe za propast referenduma jer su širile lažnu propagandu preko „Fejsbuka”.
Nema sumnje da dogovor Atine i Skoplja pretočen u Prespanski sporazum žulja Rusiju. To se videlo i tokom nedavne posete grčkog premijera Aleksisa Ciprasa Moskvi posle tri i po godine. Grčki premijer je u misiji odleđivanja odnosa između dve države pokušao da ubedi Putina da ne stavlja veto u UN na Prespanski sporazum, kojim se menja ime grčkog severnog suseda u Severna Makedonija, što bi otvorilo put ovoj zemlji da uđe u NATO.
Zbog ruskog pokušaja miniranja Prespanskog sporazuma, Atina je početkom jula proterala dvojicu ruskih diplomata, a još dvojici je zabranila ulaz u zemlju zbog „mešanja u unutrašnje poslove i protivzakonitih dela protiv nacionalne bezbednosti”. Atina je optužila ruske diplomate da su kroz novčane nadoknade pokušavali, ali da nisu uspeli da utiču na opštinske zvaničnike, ali i mitropolite u grčkoj pravoslavnoj hijerarhiji kako bi stekli uticaj na Svetoj Gori.
Ako eventualni zakulisni ruski uticaj na javno mnjenje i stranke u Makedoniji i BiH nije lako dokazati, vlast u Crnoj Gori nema dileme da je Kremlj pokušao da na ulici obori Mila Đukanovića.
Đukanović je početkom oktobra u intervjuu za RAI otvoreno rekao da su Rusi pokušali atentat na njega.
„Nema dileme da su ruski državljani s legitimacijama određenih državnih službi bili upleteni u ono što se dešavalo u Crnoj Gori. Rusija ima svoje interese i da pokušava da ih realizuje utoliko agresivnije ukoliko prepozna više slabosti u evropskoj politici”, rekao je predsednik Crne Gore.
(Milenko Pešić, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com