Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Blakaj kaže za N1 da, prema njegovom mišljenju, ne postoji drugo rešenje osim da Srbija prizna Kosovo uz traženje garancija za srpske građane. „Mislim i da bi Srbi na Kosovu živeli bolje, kad bi Srbija priznala Kosovo, nego što žive sad“. Što se tiče nastavka dijaloga, prognoza, kaže, nije najbolja.
Osvrćući se na zastoj dijaloga, Blakaj podseća da kosovski premijer Ramuš Haradinaj neće da povuče taksu dok Srbija ne prizna Kosovo… „Nešto što mi se čini da neće biti realizovano“, kaže Blakaj. On podseća da je bilo pritisaka i međunarodne zajednice, naročito američke administracije po pitanju taksi, i da svi oni nisu ubedili premijera Haradinaja da ih ukine. O tome, navodi, postoji podela i na političkoj sceni. Predsednik (Hašim Tači) je za to da se ukinu takse, ali do sada nismo videli neke konkretne korake, dodaje. Ljudi na Kosovu su taksu podržali zbog koraka srpske Vlade – da utiče na neke zemlje da povuku priznanje i zbog Interpola, ocenjuje gost N1. „Oni smatraju da je to bio razumljiv potez Vlade Kosova, ja mislim da nije to baš najrazumljiviji potez i da bi to trebalo da se ukine… Javnost (na Kosovu) je sada podeljena – ima onih koji kažu da je taksa ispunila svoju svrhu i da treba da se ukida, ima i onih koji kažu – ne, ni po koju cenu ne treba da se ukida“.
Prognoza nije najbolja, ne ide u prilog ni Kosovu, ni Srbiji, navodi Blakaj koji kaže da ne može da predvidi kad može da se nastavi dijalog „koji je više nego potreban“.
Upitan o položaju Srba na Kosovu, Blakaj kaže da je žalosno „videti ih da 20 gdodina da žive sa neizvesnošću“. „Imali su poruke iz Beograda da je Kosovo deo Srbije, da će ih vratiti, govoreno im je da ne budu integrisani u kosovsko društvo, i živeli su i dalje žive vrlo loše. Verujem da i oni vide da je vreme da se uspostavi neki normalan život… Mislim da ne postoji neko drugo rešenje osim da Srbija prizna Kosovo, uz traženje garancija za srpske građane na Kosovu, za njihova prava… Bezbednost mislim da, hvala Bogu, nije više pitanje… Mislim i da bi Srbi na Kosovu živeli bolje, kad bi Srbija priznala Kosovo, nego što žive sad“, zaključuje Bekim Blakaj.
Na pitanje gde su, prema njegovom mišljenju, društva Kosova i Srbije, 20 godina nakon bombardovanja, Blakaj kaže da misli da institucije i u Srbiji i na Kosovu nisu radile dovoljno. „I posle dve dekade mi nismo stigli da se suočimo sa našom prošlošću na odgovoran način i dalje ne priznajemo žrtve jedni drugima, i dalje institucije pružaju prostor za tu kulturu nekažnjivosti i dalje, na obe strane, se oni koji su potvrđeni zločinci pred sudovima i dalje doživljavaju kao neki heroji. To pokazuje koliko malo je urađeno u Srbiji i na Kosovu po pitanju posledica rata“.
Glavni razlog zbog čega su dva društva sve dalja i dalja, Blakaj vidi u toj činjenici da Srbija ne priznaje Kosovo. Etnička distanca umesto da bude manja, postaje sve veća i veća, naročito kod novih generacija, koje stvaraju predrasude na osnovu etničkih narativa, koji se više hrane mitovima nego činjenicama, kaže gost N1.
Ispričao je da su tokom jednog istraživanja ustanovili da mladi Kosova, rođeni posle 2000. godine, nemaju uopšte informaciju o postojanju srpskih žrtava, odnosno da znaju samo za albanske. Na tome nije urađeno dovoljno na obe strane, udžbenici istorije su vrlo jednostrani i na takav način, ukoliko ne prihvatamo činjenice o žrtvama i ratu na Kosovu, i ukoliko se ne uspostavi tačan narativ o prošlosti, ne može se očekivati pomirenje, ističe.
Najavio je da će FHP Kosova uskoro postaviti izložbu o deci stradaloj tokom rata na Kosovo, na kojoj će biti imena sve dece.
„Prvo treba da priznajemo žrtve, da ne negiramo žrtve, mi na Kosovu da ne kažemo da su žrtve rata bili Albanci, nego da jesu bili i Srbi. Nakon priznavanja žrtava, moralo bi da se radi mnogo više na procesuiranju onih koji su počinili te zločine… Gde god ima dovoljno dokaza, da se iniciraju ti procesi, a naravno, trebalo bi da se razmišlja i o reparacijama“, kaže Blakaj koji dodaje da postoji zakon na Kosovu, pa se dobijaju reparacije, u vidu penzija, ali ističe da nisu zadovoljni njime.
Govoreći o Specijalnom sudu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, podsetio je da su neki već pozvani na saslušanja i dodaje da mogu da se očekuju uskoro i prve optužnice, a da ostaje da se vidi za koje zločine.
(Jelena Petrović, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com