Prikaz sposobnosti Vojske Srbije na aerodromu u Batajnici, bezbednosna situacija, saradnja sa Kforom, obnavljanje obaveznog služenja vojnog roka teme su o kojima smo u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ razgovarali sa bivšim načelnikom Generalštaba, generalom Ljubišom Dikovićem.
Iako nije na čelu Generalštaba već godinu dana, Diković je u velikoj meri zaslužan za ono što je Vojska prikazala u Batajnici. Činjenica je da se radi na modernizaciji sredstava naoružanja i nabavci ratne tehnike iz inostranstva.
„Prikaz je bio organizovan, disciplinovan i moćan. Svakom građaninu Srbije zaigra srce kad vidi onakve vojnike, opremljenu vojsku, sredstva i tehniku. Ali, video sam nešto što se na prvi pogled ne vidi, a to je odlučnost ljudi da izvrše svaki zadatak i da brane zemlju. Trebalo bi nastaviti ulaganja ovim tempom u vojsku i njene ljude, jer je to ulaganje u bezbednost Srbije i građana“, rekao je naš sagovornik.
Najveći bezbednosni rizici
Makedonija i Albanija nisu dobile zeleno svetlo za početak pregovora sa EU i postoje određene procene da može da se poljulja stabilnost regiona.
Diković smatra da prostor Balkanskog poluostrva, pa i Jugoistočne Evrope nikako ne može da nas čini spokojnim. On kaže da su vojni analitičari u svetu saglasni da do sukoba dolazi na tim rubnim područjima, bilo da su oni civilizacijski, verski ili etnički, što sve u suštini Balkan i jeste. General upozorava da postoje ozbiljni bezbednosni rizici na prostoru Balkana, ne samo u Makedoniji i Albaniji, već je tu i nerešeno pitanje Kosova.
„Tamo lako može da dođe do velikih problema ako stvari izmaknu kontroli. Nadam se da će biti dovoljno mudrosti i pameti i da će svi raditi ono što mi radimo, u smislu jačanja bezbednosti, saradnje i poverenja. Slobodan sam reći da mi prednjačimo u tome, jer ne vidim na drugim stranama toliko volje i želje da se gradi mir. Na kraju krajeva, pitanje ’velike Albanije‘ je pitanje najvećeg bezbednosnog rizika. Možemo postaviti tezu zašto se to sada dešava sa Albanijom i sa Makedonijom? Možda se čeka da se stvori ’velika Albanija‘, pa tek onda da se sprovede taj integracioni proces, što bi bilo izuzetno opasno“, rekao je Diković.
Nema poverenja u Kfor
Iako mnogi apostrofiraju takse kao problem zbog kojih je prestao dijalog Beograda i Prištine, general Diković kaže da ništa manje značajna nije ni činjenica da takozvano Kosovo ima vojsku koju su stvorile SAD i NATO.
„Oni sve čine da moralno osnaže svoje pripadnike, jer ekonomske prilike na prostoru Kosova nisu sjajne. Opremanje uglavnom dolazi iz donacija SAD, Turske i Nemačke, a tako jačaju kapacitete, što nama ne ide u korist. Kada pričate sa ljudima iz NATO-a, oni kažu da na Kosovu moraju da imaju snage koje će intervenisati u slučaju nepogoda i elementarnih katastrofa, a onda kad ih pitate da li se u tim okolnostima interveniše sa kalibrima naoružanja preko 14 mm, sa topovima ili sa oklopnim vozilima — onda nema odgovora. Ipak, daleko su iza naše vojske po kapacitetima, ali samo ako izuzmemo činjenicu da nemaju pomoć NATO-a“, naglasio je naš sagovornik.
On se nada da će oni koji su zaduženi da se brinu o bezbednosti to činiti na najbolji način i da se neće ponoviti 2004, kada je Kfor spavao.
„Nemam poverenje u sve pripadnike Kfora. Njihov sastav dolazi iz različitih zemalja, nekima sam verovao, a nekima nisam. Na kraju, svi su se identifikovali 2004. i svi su pokazali šta žele i kako bi postupili u nekakvoj sličnoj situaciji. Bio sam zadovoljan odnosom italijanskih komandanata Kfora. U slučaju da dođe do sukoba, a mogu biti izazvani, mislim da bi veliko pitanje bilo kompaktnost delovanja snaga Kfora, upravo imajući u vidu da sastav snaga čine vojnici iz trideset zemalja“, objasnio je bivši načelnik Generalštaba.
Namenska industrija
Na prikazu sposobnosti Vojske Srbije videli smo da Srbija danas raspolaže i svojim naoružanjem. Diković smatra da je sreća što smo uspeli da sačuvamo kapacitete namenske industrije posle agresije 1999.
„Danas sa ponosom možemo da kažemo da možemo sami da obezbedimo opremu i naoružanje za neke rodove i službe. Što se tiče zemalja u regionu, nisu ni drugi spavali — Hrvatska razvija svoje kapacitete, kao i BiH, ali mi sarađujemo sa svima i to nikoga ne treba da zabrinjava. Naprotiv, to treba forsirati, jer smo nekada imali zaokružene kapacitete za sve što nam je bilo potrebno“, naglasio je general.
On dodaje da sada imamo šansu da napravimo prodore i da budemo i izvoznici naoružanja i opreme, a ne samo uvoznici, jer ćemo imati problem ako se oslonimo isključivo na kupovinu naoružanja.
Vojska Srbije dobrodošla u svim zemljama
U toku je vežba „Slovenski štit 2019“ sa pripadnicima Ruske Federacije, ali brojke pokazuju da Srbija ima više vežbi sa NATO zemljama.
„Svi žele sa nama da sarađuju. Sa zemljama NATO-a imamo na godišnjem nivou više od stotinu aktivnosti, kroz vežbe, školovanja i usavršavanja, a sa Oružanim snagama Ruske Federacije imali smo jednu-dve aktivnosti. To je bilo jedva da kažemo da imamo vojne bilateralne odnose. Na sreću, stvari se menjaju, i raduje me rast aktivnosti i sa Rusijom i Kinom i sa svim velikim, ali i manjim zemljama“, naglasio je general.
Obavezni vojni rok
Već nekoliko godina Srbija razmatra obnavljanje obaveznog služenja vojnog roka, ali ne treba odlučivati naprečac, kaže naš sagovornik.
„Brzopleto smo doneli odluku da ukinemo obavezno služenje vojnog roka, sada ne treba biti brzoplet, pa opet brzo donositi neke druge odluke koje su dijametralno suprotne. Suština je da imamo razvijen sistem za obuku građana za postupanje u slučaju ugrožavanja bezbednosti države, pa i u slučaju neposredne ratne opasnosti u ratnom stanju. Kako će se to sve organizovati — da li će to biti kroz obavezno služenje vojnog roka, da li će biti na neki drugi način ili kombinacija svega toga, to su pitanja o kojima treba raspravljati“, kaže Diković i dodaje da sloboda nema cenu, a da bismo je imali, moramo da imamo snage koje će da je štite.
Pitanje koje Diković postavlja jeste da li stotinu hiljada naoružanih ljudi može da odbrani Republiku Srbiju od agresije sa bilo koje strane.
„Na kraju krajeva, ne treba se ni kockati i misliti da neće biti nikakvih sukoba i rizika. To ne zavisi samo od nas, ali mi moramo imati odgovor na sve. Ali, ima vremena za odluku o obnavljanju obaveznog služenja vojnog roka“, rekao je bivši načelnik Generalštaba.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com