NATO agresija na SRJ i Srbiju bila je opasan presedan u međunarodnim odnosima, sa dalekosežnim posledicama, ocenio je ambasador Srbije u Rusiji dr Slavenko Terzić na konferenciji za novinare u MIA „Rusija sevodnja“ u Moskvi, organizovanoj povodom obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja Jugoslavije.
Ambasador je istakao da je NATO agresija 1999. godine bila „nelegalna i surova“ i podsetio da je izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti, te da su tom agresijom prekršeni osnovni principi međunarodnog prava i povelje UN.
To je, kako je rekao, bila prva velika vojna operacija NATO-a od dana osnivanja tog pakta van zone njegove odgovornosti, ne računajući bombardovanje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
„Ratom protiv Srbije i SR Jugoslavije je bio obeležen jubilej — 50 godina postojanja NATO-a“, naveo je Terzić.
Formalno, NATO je objavio da štiti albansku manjinu u Srbiji od srpske armije i policije, a u stvari, u okviru te albanske manjine stvorena je teroristička organizacija OVK, koja je oružano ustala protiv legalnih struktura i ubijala srpske policajce, vojnike i predstavnike vlasti.
„Jedinstveni, apsurdni presedan je bio taj što je NATO svojim ratom podržao terorističku organizaciju jedne manjine u jednoj suverenoj državi“, naglasio je ambasador.
Terzić je podsetio da je bombardovanje Srbije i SRJ trajalo 78 dana, od 24. marta do 10. juna. Prema njegovim rečima, snage NATO-a su bile 700 puta jače od snaga SRJ. U akciji NATO-a učestvovalo je 1.150 borbenih aviona i ispaljeno je 420 hiljada projektila raznih tipova. Uništavani su mostovi, železničke pruge, fabrike, rafinerije, aerodromi, škole, bolnice, državna televizija… Ubijeno je 2.500 ljudi, uključujući i 79 dece.
„Nad građanima Srbije je izvršen ekocid i svojevrsni genocid, ako se imaju u vidu posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom“, naglasio je Terzić.
Ukupna materijalna šteta NATO agresije iznosi blizu 100 milijardi dolara, dodao je on.
Govoreći o geopolitičkim i vojnim „rezultatima“ NATO agresije, ambasador je ocenio da NATO u suštini nije ratovao samo u interesu albanske manjine, koliko radi novog vojno-strateškog baziranja NATO-a na jugoistoku Evrope.
Na srpskoj zemlji je, podsetio je ambasador, stvorena najveća vojna baza SAD u Evropi — „Bondstil“. Posle dolaska međunarodnih snaga Kfora, kosovski Albanci proterali su oko 250 hiljada Srba; oteto je oko dve hiljade mladih Srba, kojima su na severu Albanije u tzv. „žutoj kući“ vadili organe.
„Od 1999. do 2004. uništeno je ili oštećeno 150 srpskih crkava i manastira i skoro sva srpska grobalja na KiM, skoro sve srpske biblioteke i drugi tragovi srpskog viševekovnog postojanja na toj, svojoj teritoriji“, naveo je ambasador, dodajući da oko 130 hiljada Srba koji su ostali na KiM, posebno južno od Ibra, danas žive u „svojevrsnom getu“.
„Uz sve to, kosovski Albanci su 17. februara 2008. godine nezakonito proglasili tzv. nezavisnu državu Kosovo, koju su priznale sve zemlje-članice NATO agresije i njihovi saveznici“, rekao je ambasador.
On je istakao da je danas tzv. Kosovo, kako su već zapazili neki strani eksperti, „crna rupa Evrope“, centar trgovine narkoticima, ljudima, oružjem i ljudskim organima, a takođe i novi, veoma jak centar radikalnog islama na Balkanu.
„Danas je u toku proces realizacije projekta stvaranja etnički čiste Velike Albanije, koja je pretnja teritorijalnoj celovitosti ne samo Republike Srbije nego i Crne Gore, Makedonije i Grčke“, istakao je ambasador.
Voditelj programa „Pravo glasa“ ruskog kanala „TV centar“ Roman Babajan se prisetio svog boravka u Srbiji tokom bombardovanja. On je, između ostalog, govorio o svojim iskustvima, izneo svoj pogled na te događaje, a takođe je govorio i o satanizaciji Srba u zapadnim medijima u to vreme. On je naveo i da su ti događaji otreznili ruski narod.
„Mi smo tada počeli da shvatamo da bi oni sa nama učinili isto to što su uradili sa Jugoslavijom da su imali tu mogućnost, ali oni prosto nisu imali tu šansu zato što je Rusija nuklearna država i sa njom to ne može da prođe“, rekao je Babajan.
General Leonid Ivašov, koji je u vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju bio načelnik glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Rusije, rekao je da je svojevremeno francuski general Pjer Galoa otkrio da je NATO postavio zadatak uništenja Jugoslavije zato što se nije uklapala u unipolarni svet. Naveo i je i šta je, po njegovom mišljenju, bio stvarni cilj NATO agresije.
„Namera nije bila samo da se unište vojni objekti i slomi borbenih duh jugoslovenske vojske nego da se stanovništvo dovede u situaciju sličnu koncentracionom logoru, gde ne bi razmišljali o visokoj politici, zaštiti svoje otadžbine, već samo o preživljavanju“.
Prema rečima Ivašova, NATO je tokom agresije vršio eksperimente na živim ljudima i trošio svoje zastarelo oružje.
„Uništavali su ga na teritoriji SR Jugoslavije. Slično testovima koje su Nemci vršili u Drugom svetskom ratu na ratnim zarobljenicima u koncentracionim logorima, laboratorijama. Trošili su stare ’tomahavke‘ koje je trebalo odavno uništiti. I naravno, pošto su bacali bojeve glave sa osiromašenim uranom, čitave jedinice za hemijsku zaštitu merile su nivo zračenja i dalje pratili kako reaguje na to ljudski organizam“, rekao je Ivašov.
Predsednica Fonda za proučavanje istorijske perspektive Natalija Naročnicka ocenila je da je već NATO bombardovanje Bosne bilo grubo kršenje Ustava NATO-a, s obzirom na to da prvobitni Ustav Alijanse iz 1949. godine ima odbrambeni karakter, dok je doktrina uvek bila ofanzivna.
Ona je podsetila da je tim ustavom NATO posvećen zaštiti svojih članica, a postavila je retoričko pitanje: „Kako je to Jugoslavija bila pretnja?“
„Bombardovanje Beograda, koji je bio osnivač UN i potpisnik Helsinškog akta, predstavlja kraj međunarodnog prava i sistema koji je formiran posle 1945. godine. Posle toga je počelo puzeće, a katkad i totalno kršenje međunarodnog prava i legalizacija tzv. humanitarnih intervencija. NATO je, odbacivši klasične postulate za povod za izvršavanje savezničkih obaveza kada se mogu očekivati pretnje prešao na projektovanje stabilnosti koje se može tumačiti kako hoćete. Savet bezbednosti je kasnije dao dozvolu za formiranje Tribunala za bivši Jugoslaviju. Sve je to bio užas u koji moja generacija nije mogla da poveruje“, rekla je Naročnicka.
Presudu prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koji je uoči obeležavanja godišnjice bombardovanja SRJ, osuđen na doživotni zatvor, politikolog i profesorka MGIMO univerziteta MSP Rusije Jelena Ponomarjova je ocenila kao „nastavak rata drugim sredstvima“.
Ona je podsetila da je hibridni rat započeo na srpskim teritorijama 1995, ali da je kulminirao 1999.
„Kada su naši zapadni protivnici nazvali tu operaciju humanitarnom intervencijom, oni nisu pogrešili. Oni nisu spasavali Albance, to je bilo humanitarno uništenje Srba…“, rekla je Ponamorjova.
Ona je navela da uoči 20. godišnjice bombardovanja Rusija pamti prave krivce, koji su zaista krivi za uništavanje naroda i države, dok u celom svetu pamte Srbe kao krivce za to što se dogodilo.
Ponomarjova je podsetila i na naziv knjige Žaka Ogarda „Evropa je umrla u Prištini“ i, kako je istakla, danas se može reći da je „svet umro u Prištini“, i to onaj svet koji je postojao do 1999. godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com