Na prelazima na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom ovih dana ne samo da nije prolazila roba iz centralne Srbije, koju skoro mesec dana „zaustavljaju“ stopostotne takse koje je mimo CEFTA propisa i Briselskog dogovora uvela Priština, nego ni ljudi.
Još jedna provokacije Prištine upriličena je da izazove reakciju Beograda. Tako najnovija dešavanja na prelazima na administrativnoj liniji komentarišu dva politikologa mlađe generacije, oba Stefana. Surlić iz Beograda, docent na Fakultetu političkih nauka, a drugi Filipović iz Gračanice.
Kako izgleda biti Srbin na Kosovu i Metohiji, uverili su se i košarkaši „Partizana“, koji nisu uspeli da stignu do Leposavića, gde je trebalo da podrže Srbe i odigraju utakmicu sa „Trepčom“, klubom sa kojim su se pobratimili još 2014. godine. Policajci KPS su im objasnili da imaju direktivu iz Prištine da ne mogu da ih puste da uđu na teritoriju KiM.
To što istoga dana ni zameniku direktora Kancelarije za KiM Dušanu Kozarevu takođe nije pošlo za rukom da uđe na Kosmet, toliko i ne čudi. Pogotovo posle objavljivanja spiska nepoželjnih srpskih zvaničnika, koji je još 1. novembra prištinska vlast dostavila policajcima na prelaznim punktovima.
„Ovo što se dešava na administrativnoj liniji u kontekstu celokupnog zahlađenja odnosa i odsustva želje da se nastave pregovori, u stvari je neka vrsta provokacije kako bi se izazvao odgovor“, kaže Surlić.
To, smatra on, ima svoju političku svrhu. Generalno, sloboda kretanja, kao jedno od osnovnih ljudskih prava, uređena je odgovarajućim propisima i ne bi smela da dođe u pitanje, ističe sagovornik Sputnjika.
„Beograd i Priština su se i u tehničkom dijalogu u Briselu dogovorili o slobodi kretanja i o načinima kako bilo koji stanovnik može da pređe administrativnu liniju i to bi moralo da se poštuje, uključujući tu i visoke zvaničnike. Tačno je opisana ta procedura kojom se omogućuje slobodno kretanje ljudi“, ukazuje Surlić.
On dodaje da smo bez slobode kretanja, za sve koji žele da prelaze administrativnu liniju, sve dalji od normalizacije odnosa i bilo kakve mogućnosti da dođe do pomirenja između Srba i Albanaca.
„Ključna dimenzija jeste da su Beograd i Priština u obavezi da poštuju ono što su dogovorili u Briselu, a da kretanje robe, ljudi i kapitala mora da bude u potpunosti slobodno, kako bi se otvorio prostor za finalnu normalizaciju odnosa“, smatra docent na FPN-u u Beogradu.
Ništa nije slučajno na Kosmetu, ukazuje politikolog iz Gračanice. On napominje da ako želi, prištinska vlast uvek može da nađe opravdanje za nepuštanje nekog zvaničnika, bilo zato što nije najavio dolazak, bilo zato što postoji spisak zvaničnika i službenika Vlade Srbije i Predsedništva koji, kako obrazlažu u Prištini, rade protiv kosovske nezavisnosti i nisu dobrodošli. U slučaju košarkaša, iskoristili su to što je Partizan u formalnom smislu trebalo da traži od Košarkaškog saveza Kosova dozvolu da igra utakmicu.
Sve je proizvod povećanih tenzija, smatra Filipović, ukazujući da su one počele donošenjem predloga zakona o formiranju kosovske vojske, pa preko neulaska Kosova u Interpol, do uvođenja taksi na robu iz centralne Srbije.
„Kada god dođe do podizanja tenzija, onda imamo ovakve stvari. One mogu biti proizvod ličnih animoziteta službenika koji rade na administrativnim prelazima. Međutim, ja sam uveren da se na Kosovu nikada ništa nije desilo, niti se dešava, niti će se desiti slučajno, već planski i s razlogom“, ukazuje ovaj politikolog.
Kako se to odražava na svakodnevni život ljudi na Kosmetu, on je ilustrovao primerom.
Pri prelasku Merdara ili Jarinja, gde se maksimalno traži poštovanje propisa, policajac može da pravi problem nekome ko u ličnom prtljagu ima dosta lekova koji su mu terapija, iako nema pravo to da radi. Ako imate punu torbu lekova čija je vrednost do 175 evra, kako je to po propisu, možete da ih prenesete.
Kad nema tenzija, to kosovski policajci i ne gledaju, ali kada dođe do podizanja tenzija, oni gledaju da nam iskomplikuju život do nekih granica do kojih mogu po zakonu to da rade, pa te duže drže na granici, pa objašnjavaju da je to država Kosovo i pokušavaju da te isprovociraju, ilustrovao je Filipović.
„Ali, što se tiče državnih zvaničnika ili ovakvih delegacija kao što je sportska, oni uvek mogu da se pozovu na to što misle da imaju suverenost. Kako mi protiv toga možemo — samo pomoću međunarodne zajednice“, ističe sagovornik Sputnjika.
On upozorava da konstantna tenzija traje od leta i da to umnogome utiče na ljude.
„Verujem da će to nažalost uticati psihološki na ljude, da će kada prezime i prežive možda na proleće i na leto nakon završetka škole početi da razmišljaju da napuštaju Kosovo. Nije normalno da živimo konstantno pod ovakvom tenzijom, nije realno. Nemoguće je normalno funkcionisati, školovati se, raditi, jer ta konstantna tenzija ubija, naročito nas u Gračanici, Štrpcu, Pomoravlju, Metohiji“, ističe politikolog iz Gračanice koji se nada promišljenoj i odmerenoj reakciji Beograda, koja bi vodila splašnjavanju tenzija.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com