Velike sile uvek imaju plan B, i ukoliko ne dođe do sporazuma Beograda i Prištine, sve vodi ka izbijanju lokalizovanih oružanih sukoba na Kosovu, ocenio Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, gostujući u Novog dana TV N1.
Janjić je ocenio da se dijalog Beograda i Prištine nalazi u pat poziciji, a pat pozicija u šahu znači da više ne možete da odigrate nijedan potez i da morate da igrate nešto novo, „što bi Amerikanci rekli, nešto kreativno“.
„Srbi bi rekli dajte nam nešto teritorije da dignemo ruke od Kosova, a kosovska strana odgovara maksimalističkim ciljevima. Od ubistva Olivera Ivanovića imamo sve signale da se radi o jednoj ozbiljnoj političkoj destabilizaciji Kosova, Srbije i Zapadnog Balkana. I to poprima elemente pripreme za tihe oružane sukobe“, upozorio je on.
Janjić je istakao da velike sile nikada ne igraju plan A, već da uvek imaju spreman i plan B.
„Američka politika je politika konflikt menadžmenta – ponudiću vam da dođete u Belu kuću i rešite to mirno. Ako to ne uspe, realizovaću svoje ciljeve. A šta je američki cilj na Balkanu? Da smanje troškove, smanje vojno prisustvo, da ga prenesu na NATO, na Evropljane, a to znači da im treba povezivanje vojno-bezbednosno dela koji će nesporno činiti NATO: Crna Gora – Kosovo – Makedonija. Bojim se da ova politika da pritiskate vlast u Prištini da skine takse, da posustane pred Vučićem, a da s druge strane podržavate Kosovo u maksimalističkim ciljevima, rezultira u oružanim sukobima“, kazao je gost Novog dana.
Svet je, dodao je on, još u BiH naučio da sukobi na Balkanu sukobi koji se ne šire, i u kojima pogine malo stranaca, a jako su, kako je rekao, dobri da apsorbuju ogromnu energiju.
„I da vam kažem najbanalnije, pitao sam kosovske političare: ‘Ako izbiju sukobi šta mislite koliko će ljudi napustiti Balkan, uključujuči i Kosovo?’ Kažu: ‘Milion i po će napustiti’, a pitam: ‘A ako bude vizna liberalizacija?’, opet kažu: ‘Milion i po’. Mi smo deo svetskih kretanja – Balkan će se prazniti, ili prirodnim ili ubrzano, a treba negde primiti ljude iz Sirije i Centralne Azije“, pojasnio je Janjić.
Istakao je da govori o lokalizovanim oružanim sukobima i podseća da je devedestih, „kada je država bila jača“, bilo dovoljno da 15 Šešeljevih ljudi ode u Slavoniju i suprostavi se gardi, pa da sukob počne.
„A danas imate oko 1.500 boraca ISIL-a na Balkanu, a koliko imate boraca Donbasa? Privatnih kompanija koje obučavaju? Ekstremnih partija koje marširaju? Vlast je u Orašcu dozvolila ekstremistima da priđu premijerki, vlast se igra sa ekstremistima. Ne postoji borba protiv esktremizma, oni dobijaju prostor“, podsetio je on.
Vučić i Tači dele zajedničku političku sudbinu
Janjić je rekao i da koliko poznaje predsednike Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, oni nisu za rat, jer već imaju svoje iskustvo rata iz devedesetih.
Osvrćući se na panel o Kosovu na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, na kojem su učestvovali Vučić i Tači, Janjić se saglasio da je ta diskusija izbacila na površinu koliko smo zapravo daleko od bilo kakvog dogovora, ali je dodao i da dvojica predsednika ozbiljno razgovaraju kada se vide u četiri oka i da imaju određeni stepen poznanstva i zajenički dele političku sudbinu.
Janjić je dodao i da Tači na panelu nije imao šta da kaže, jer je politika Prištine konfuzna, i svi bi na Kosovu rado išli na izbore, ali im Sjedinjene Američke Države to ne dozvoljavaju.
Podsetio je ipak da je Kosovo usvojilo platformu za pregovore, i da kada Špend Ahmeti ode u Brisel on predstavlja prištinski tim, dok je Marko Đurić i dalje samo predstavnik Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
„Verujem da Vučić ima neku platformu, ali to je sve ilegalna gradnja, kao Borča i Ovča, vi imate legitimnu platformu kada ste prošli parlament. I ako Vučić ima neku platformu, mislim da više razrađuje ideje, pa gleda šta će da se navali na šanhovsku tablu. Mi nemamo koherentnu strategiju“, upozorio je on.
Janjić smatra i da bi Amerikanci trebalo da popuste i da dozvole vanredne izbore, jer se neće ništa izgubiti ako Federika Mogerini ne potpiše sporazum Beograda i Prištine, a otvorila bi se mogućnost da se relaksira situacija i da se do dogovora dođe možda čak i pre kraja godine.
„Tehničke vlade mogu da idu na tehničke pripremne razgovore. Ne isključujem da bi se krajem 2019. moglo doći do sporazuma. Iz albanskih izvora su mi rekli: ‘Nama i Đuriću treba još mesec dana da uobličimo celu agendu’, ali ne očekujem da išta potpišu“, kazao je Janjić.
Filipović: Vašington hoće dogovor „preko kolena“
Iz Gračanice se u Novi dan uključio i Stefan Filiopovic iz Centra za mir i toleranciju koji je ocenio da Vašington vrši pritisak da se sporazum o Kosovu uvoji „odmah i preko kolena“.
Osvrćući se na upozorenje Dušana Janjića o mogućim oružanim sukobima, Filipović je rekao da srpska zajednica na Kosovu strahuje od takvog scenarija i da pokušava da deluje u tom pravcu da do toga ne dođe.
„Pozivamo na mir, jer do toga je nama najviše stalo. Nama odgovara proces, dijalog, razgovor“, rekao je on.
Govoreći o taksama na uvoz robe iz Srbije i BiH, Filipović je rekao da je ta tema trenutno vezana samo za pitanje da li će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen ili ostati blokiran.
Smatra i da politička elita na Kosovu ima konsenzus o tome šta je njihov cilj, ali da se razlikuju u mišljenjima kako do tog cilja doći.
Filipović je upozorio da je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine situacija na terenu sve lošija. Istakao je i da sve o čemu su Janjić i on govorili pokazuje koliko je situacija na Kosovu kompleksna.
„I neka mi kažu da je u takvoj situaciji moguće pronaći brzo i dobro rešenje, ja sam zaista skeptičan. Svi su oni povezani – i Zaev, i Cipras, i Edi Rama. Ono što se deslio u Makedoniji je smešno, a oni hoće sličan scenario na Kosovu. Želim da je verujem da je Srbija ozbiljnija država od Makedonije, gde će se istorija smejati“, zaključio je Filipović.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com