Ukoliko vlast u Prištini usvoji upravo dogovorenu rezoluciju, zabetoniraće albansku poziciju i praktično staviti tačku na Briselski dijalog.
Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister nije čestito ni zamakao iz Prištine, gde je poručio da će EP podržati svaki sporazum o Kosovu i Metohiji o kojem će da se usaglase obe strane, Priština je uzvratila predlogom rezolucije koja, praktično, znači da je svako dalje dogovaranje bespredmetno.
Mekalister, koji je posle Beograda juče posetio i Prištinu, tamošnje domaćine je podsetio da EP ističe „multietničku prirodu Kosova i Srbije“ i „podržava dijalog kao način pomoću kojeg će se doći do sporazuma“ i da će „podržati svaki sporazum o kojem će da se usaglase obe strane, uzevši u obzir i međunarodne zakone i situaciju u regionu“.
Samo što je napustio Prištinu, odatle je stigla vest da su predstavnici kosovskih vladajućih stranaka postigli dogovor o predlogu rezolucije, koji će dostaviti skupštini na usvajanje, a tiče se finalne faze dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Sudeći po dogovorenom, u finale su ušli sa onim sa čime su i startovali u Briselskom dijalogu, koji su oni tretirali kao monolog u kome za stavove Beograda mesta nije ni bilo.
Tako se navodi da „potpisivanje međunarodno pravno obavezujućeg sporazuma Republike Kosovo i Republike Srbije treba da omogući punu normalizaciju odnosa dve susedne zemlje poštujući suverenitet i teritorijalni integritet“.
„Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo su nedodirljivi i ne mogu se dovesti u pitanje i štitiće se svim sredstvima koja su utvrđena Ustavom i zakonima. Kosovo ne prihvata treći stepen vlasti, koji može dovesti pod sumnju unutrašnju ustavnu i institucionalnu funkcionalnost Kosova“, navodi se u Tački 2 predloga rezolucije.
Ističe se, takođe, da će međunarodno pravno obavezujući sporazum omogućiti Kosovu članstvo u organizaciji Ujedinjenih nacija i svim drugim međunarodnim organizacijama u koje do sada nije učlanjeno i suštinski ubrzati članstvo u EU i NATO.
„Ta njihova rezolucija je po onoj narodnoj: Što je babi milo, to joj se i snilo i predstavlja stav ekstremnog dela albanske političke scene koji je korak unazad u odnosu na ono što je do sada bilo u razgovorima Beograda i Prištine. I pokušava da zabetonira albansku poziciju“, kaže za Sputnjik predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun.
On smatra da bi usvajanje i primena te rezolucije značilo da više nema nikakvog prostora za dogovor sa Beogradom. Zbog toga je, kako kaže, ona u startu besperspektivna, destabilišuća.
„Zapravo, ona je velikoalbanska i tu nema o čemu da se razgovara sa njima. Dakle, pozicija da Srbija prizna ovakvu samoproglašenu državu je jednostavno neostvariva i Srbija to ni po koju cenu neće uraditi“, naglasio je sagovornik Sputnjika.
Posebno je zanimljivo da je nova rezolucija plasirana kada se sticao utisak da su pozicije obe strane postale fleksibilnije, a iz međunarodne zajednice, a posebno iz SAD, glavnog sponzora Albanaca, stizali signali i to sa zvaničnih pozicija, da će za njih biti prihvatljiv svaki dogovor Beograda i Prištine, pa i o razgraničenju.
Na pitanje zašto ovakva rezolucija u ovom trenutku, predsednik skupštinskog odbora za KiM kaže da se radi o zauzimanju maksimalističkih pozicija u raspletu kosovskog čvora, koji se očekuje. Albanci pokušavaju da definišu svoj polazni stav koji je u značajnoj meri suprotstavljen onome što je kosovski predsednik Hašim Tači govorio o mogućnosti postizanja dogovora Beograda i Prištine o konačnom statusu KiM.
„Dakle, to je igra i poruka koja je namenjena i Beogradu i međunarodnoj zajednici, ali i Albancima, da ništa manje od priznanja samoproglašene države i njenog članstva u UN, EU, NATO-u, Albanci ne očekuju. I s druge strane, potpuno su zatvorena vrata za definisanje i realizaciju bilo kakvog statusa srpskog naroda na KiM koji bi mu obezbedio siguran opstanak. Nema ni govora o tome da su oni spremni da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO)“, objašnjava Drecun.
Novom rezolucijom su, praktično, samo potvrdili ono na čemu istrajavaju već pet godina. Najslikovitije o tome govori podatak da će se u sredu, 10. oktobra, navršiti 2.000 dana od kada je u Briselu potpisan sporazum kojim je predviđeno formiranje ZSO, jedina obaveza koju su Albanci preuzeli i ostala je mrtvo slovo na papiru.
Početkom aprila, posrednica u dijalogu — visoka predstavnica EU Federika Mogerini, Prištini je dala rok od četiri meseca da izradi statut ZSO. Rezultat je — nova rezolucija.
Traži maksimalno da bi dobio što više — dobro je poznati stav mnogih pregovarača, podseća Drecun. Ali on novu rezoluciju vidi i kao način da se ograniči uloga Hašima Tačija, jedinog koji je dozvoljavao mogućnost „korekcije granice“.
Imena kosovskog predsednik Tačija, koji je do sada predvodio prištinsku delegaciju u Briselskom dijalogu, nema ni među članovima delegacije čiji je sastav taksativno nabrojan, a na njenom čelu je zamenik premijera Fatmir Ljimaj.
Na jučerašnjem sastanku kod predsednika skupštine Kadrija Veseljija, na kome je dogovorena rezolucija, očigledno su smatrali da ni premijer Ramuš Haradinaj nije politički dorastao tako krupnom poslu. A mislili su da je takozvana država Kosovo već gotova stvar, završen posao, koji posle tolikih godina ne samo da nije makao od početka, već je počeo da im izmiče iz ruku. Pogotovu posle konstatacije generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, izgovorene pre samo nedelju dana u razgovoru sa premijerkom Srbije Anom Brnabić da Kosovo za UN nije država i da će svetska organizacija podržati eventualni dogovor Beograda i Prištine.
Na pitanje šta sada kada je predočeno donošenje ovakve rezolucije u Prištini, Drecun ukazuje:
„To jeste jedan ekstreman politički stav i on u ovoj fazi treba da bude u značajnoj meri, ako ne i potpuno, neutralisan, prevashodno od strane onih kojima Albanci duguju tu samoproglašenu nezavisnost.“
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com