Evropska komisija je spremna da Srbiji pruži humanitarnu finansijsku pomoć za rastući talas izbeglica i azilanata, ako to zatraže srpske vlasti i procene o potrebama daju partneri EU preko kojih se u Srbiji dostavlja ta pomoć, rekli su agenciji Beta izvori EU u Briselu.
„Reč je o tome da se utvrdi šta je potrebno za zbrinjavanje najugroženijih migranata i azilanata u Srbiji i to sad procenjuju naši partneri“ u Srbiji, dodali su zvaničnici u Briselu.
„Evropska komisija je“, kako su rekli, „uz Srbiju i podržava je u ovoj vanrednoj situaciji i u tesnoj je vezi sa srpskim vlastima u cilju utvrđivanja najboljih načina da se izađe u susret potrebama Srbije“.
Evropska unija je juče odobrila humanitarnu pomoć od 90 hiljada evra Makedoniji „kao potporu rešavanju pritiska migranata i azilanata“ s kojim su sučeljene vlasti u Skoplju.
Pomoć je namenjena pre svega Centru za azilante u Skoplju i zbrinjavanju migranata na železničkim stanicama na južnim i severnim granicama Makedonije.
Izvori u Briselu su Beti preneli da „Evropska komisija pomno prati situaciju s migrantima na Zapadnom Balkanu i pozdravlja brzo reagovanje srpskih vlasti koje su, u saradnji s Visokim komesarijatom UN za izbeglice, ustanovile prihvatni centar za podmirenje osnovnih potreba izbeglica i migranata kod Preševa“.
Evropska unija je, dodali su zvaničnici EU, Srbiji već odobrila srednjoročnu i dugoročnu pomoć od 8,2 miliona evra da pospeši nacionalni sistem za azil, proširi kapacitete za smeštaj i ojača nadzor granica.
Makedonija i Srbija mogu iz EU fondova za pripremu za članstvo dobijati određenu namenskupomoć za sučeljavanje s naglo naraslim problemom ilegalne imigracije koji preko Grčke, koja je u šengenskom prostoru EU, Makedonije i Srbije nastoje da se dočepaju Mađarske i dalje naročito Austrije i Nemačke.
Srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je izjavila da će u septembru u Budimpešti EU organizovati konferencija na visokom nivou s ciljem da se utvrde jasni mehanizmi finansijske podrške za ovaj problem.
Ministarka Joksimović je navela da Srbija već sad iz pretpristupnih fondova EU ima na raspolaganju oko 2,5 miliona evra za Centar za prihvat migranata u Preševu, a Srbija je zatražila između 2,5 i tri miliona evra za kontrolu granica.
Problem naglog priliva blizu dvesto hiljada izbeglica iz Azije i Afrike samo ove godine je prerastao u krupno i hitno političko pitanje, jer izaziva sve veće nezadovoljstvo stanovništva EU i vidno jača ne samo ekstremne već i one političke snage i stranke koje su protiv daljeg ujedinjavanje a zalažu se i za raspad EU.
Posle nasrtaja preko hiljadu i po izbeglica mahom iz azijskih zemalja prošle noći, kao i u noćiizmeđu červrtka i petka na ulazu u tunel ispod Lamansa kod francuskog grada Kale, u pokušaju da se domognu Velike Britanije, britanski premijer Dejvid Kameron je održao hitnu sednicu bezbednosnog tela britanske vlade, „Komiteta Kobra“.
„Komitet Kobra“ je usvojio mere za sprečavanje, kako je rekao Kameron, naleta „jata migranata“, dok je francuska policija poslala pojačanja od 120 policajaca u Kale.
Kameron je saopštio da će u podršku francuskoj policiji biti u Kale upućene policijske britanske patrole sa psima tragačima i dostavljene metalne mreže i barijere za sprečavanje ulaska ilegalnih migranata, dok će s druge strane Lamanša britanske vojne kasarne biti pretvorene u privremene velike parkinge za kamione kojima se skriveno prebacuju migranti u Veliku Britaniju.
Britanski premijer je saopštio da će danas o rešavanju gorućeg problema imigranata razgovarti s francuskim predsednikom Fransoa Olandom radi utvrđivanja dalje saradnje.
Vlada u Londonu je izdvojila 22 miliona funti za vanredne mere bezbednosti u cilju sprečavanjanavale izbeglica.
Veliko nezadovoljstvo vlada u Italiji zbog toga što je ta zemlja, a u poslednje vreme zajedno s Grčkom, Balkanom i Mađarskom, glavni pravac naleta ilegalnih imigranata.
Na sastanku vođa EU u junu su usvojene mere da se to spreči, uključujući i uništavanje brodova na libijskim obalama, odakle mreže organizovanog kriminala prebacuju imigrant najviše u Italiju, ali zasad se čeka da to odobre i UN.
Jedan italijanski general, uključen u delovanje flote brodova EU koji nadziru priliv ilegalnih izbeglica koje iz Afrike i Azije, mahom preko Libije, na jug Italije i Maltu dopremaju mreže organizovanog kriminala, je izjavio da su te mere EU sasvim nedelotvorne.
I, štaviše, predstavljaju pravi “poziv” za ilegalne migrante i krijumčare jer oni znaju daće njihove brodove na domak evropskih luka, po evropskim zakonima, morati da prihvate italijanski i drugi brodovi.
U komentarima medija u EU preovladavaju zabrinutost i kritika na račun vlasti država Unije i Evropske komisije zbog dosadašnje neefikasne politike prema naglom prilivu ilegalne imigracije.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com