Predsednik Džo Bajden ne može mnogo da uradi u obnovi američkog liderstva, smatraju Evropljani.
Stanovnici Starog kontinenta vrlo malo veruju u američki “sigurnosni kišobran” i smatraju da će u narednih 10 godina Kina smeniti SAD na mestu vodeće svetske sile, pokazuje istraživanje panevropskog političkog instituta Evropskog veća za spoljnopolitičke odnose (ECFR).
Ovi zaključci rezultat su ankete sprovedene na 15.000 ispitanika u 10 država Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva povodom 100 dana mandata predsednika Džo Bajdena. Većina Evropljana pozdravila je smenu u Beloj kući u novembru prošle godine i dolazak predsednika iz redova demokrata.
Nepouzdani partner
Međutim, većina ipak smatra da predsednik Bajden ne može mnogo da uradi u obnovi američkog globalnog liderstva, uprkos njegovom sloganu “Amerika se vraća”. Najvažniji zaključci o SAD-u i njegovoj spoljnoj politici tokom Bajdenovog mandata pokazuju značajnu krizu poverenja u transatlantsko partnerstvo.
Naime, svega 10 posto Evropljana veruje da bi Amerika intervenisala i podržala njihovu državu u nekoj vojnoj krizi. Vrlo malo ispitanika percipira SAD tokom Bajdenovog mandata kao pouzdanog bezbednosnog partnera koji će uvek zaštititi Evropu.
Najmanje 60 posto ispitanika u svakoj državi, a 67 posto ukupno, veruje da njihova država ne može da zavisi od američke podrške u velikoj krizi i da zbog toga treba više ulagati u sopstvenu obranu.
Zanimljivo je da je takav stav najizraženiji u državi s tradicionalno najsnažnijim vezama sa SAD-om – Velikoj Britaniji, gde ga deli 74 posto ispitanika. Ovakav stav Evropljana u direktnoj je vezi s percepcijom američkog političkog sistema o kom imaju vrlo loše mišljenje.
Naime, 25 posto anketiranih smatra da je politički sistem SAD-a potpuno nefunkcionalan, a još 36 posto ocenjuje ga delimično nefunkcionalnim. Tek 4 posto smatra da funkcioniše vrlo dobro. Gledano po državama, najlošije mišljenje o političkom sistemu SAD-a imaju Britanci, te njih 39 posto smatra da je potpuno nefunkcionalan.
Slede ih Nemci sa 34 posto. S druge strane, američkom političkom sistemu najviše se dive Poljaci i Mađari gde samo 5, odnosno 7 posto smatra da ne funkcioniše.
Dok je u vreme američke invazije na Irak većina Evropljana smatra da je SAD snažna zemlja, za razliku od Evropske unije, sada su stavovi dijametralno suprotni i Evropljani mnogo pozitivnije posmatraju svoj kontinent. ECFR je rezultate ankete podelio u četiri grupe stavova.
Prva grupa, koju čini 35 posto ispitanika, smatra kako je Evropa trenutno u boljem stanju od Amerike. Čine je stanovnici bogatijih država, poput Danske (60 posto ispitanika), Nemačke (53 posto), Švedske (51 posto) i Holandije (50 posto).
Druga najbrojnija grupa sa 29 posto ispitanika smatra da su i Evropa i SAD nefunkcionalne i da im globalna moć opada. Ta grupa većinom veruje da će Kina prestići Zapad u narednih 10 godina. U to veruje 68 posto ispitanika, a u liderstvo Rusije veruje trećina anketiranih.
Ovakvih “geopolitičkih fatalista” najviše je u četiri države: Francuskoj (43 posto), Velikoj Britaniji (42 posto), Španiji (38 posto) i Italiji (36 posto).
Treća grupa s petinom ispitanika uverena je u superiornost zapadnog političkog i ekonomskog sistema. Takvi stavovi najizraženiji su u Poljskoj i Mađarskoj, gde ih deli polovina anketiranih.
Najmanja grupa s 9 posto anketiranih veruje da je Amerika snažna i funkcionalna, a Evropa slaba i gubi na globalnoj važnosti. Oni smatraju da je SAD bolje pozicionirana od Evrope u očuvanju svog uticaja u svetu. Predstavnici ove grupe najbrojniji su u Italiji (22 posto) i Poljskoj i Francuskoj sa 12 posto anketiranih.
Neutralna Evropa
Bajden je još u predizbornoj kampanji najavljivao da želi da oformi američko-evropski blok za zajednički pritisak na Kinu.
Međutim, Evropljani se u toj priči baš i “ne vide”, pokazuju rezultati ankete. Naime, 59 posto ispitanih želi da njihova vlada ostane neutralna u sukobljavanju SAD-a s Kinom i Rusijom i ne stane na stranu Vašingtona.
Pomalo iznenađujuće je da takav stav deli i većina u državama čiji stanovnici tradicionalno simpatišu SAD, poput Poljske. Naime, tek 36 posto Poljaka smatra da bi vlada trebalo da stane uz SAD u sukobu s Rusijom.
Protekcionistička ekonomska politika bivšeg predsednika Donalda Trampa ostavila je duboke posledice na američko-evropske ekonomske odnose. To se ogleda i u mišljenju Evropljana prema pitanjima međunarodne trgovine, oporezivanja multinacionalnih kompanija i regulacije digitalnih platformi.
Tako 35 posto ispitanika smatra da njihova zemlja treba da bude oštrija prema SAD-u u ekonomskim pitanjima. Takav je stav najizraženiji u Francuskoj i Italiji gde ga deli 48, odnosno 43 posto ispitanika. S druge strane, ekonomsko zaoštravanje želi samo 10 posto Poljaka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com