Hidroelektrana „Gazivode“, zajedno sa trafostanicom „Valač“, koja se nalazi u Zvečanu, nezavisna je elektroenergetska infrastruktura u odnosu na energetski sistem Kosova. Da li će tako i ostati ako se realizuje sporazum Tirane i Prištine?
Ukoliko Prištini zaista pođe za rukom da svoju elektromrežu odvoji od Srbije i pripoji je Albaniji, otvara se pitanje šta će se desiti sa „Gazivodama“, ključnim objektom za snabdevanje struje Srba na severu Kosova i Metohije.
„Gazivode“ van sistema Kosova
Da li Albanci mogu u svoj najavljeni „projekat“ da uključe i „Gazivode“?
Marko Vulović, direktor hidroelektrane „Gazivode“, za Sputnjik kaže da je ta hidroelektrana, zajedno sa trafostanicom „Valač“, koja se nalazi u Zvečanu, nezavisna elektroenergetska infrastruktura u odnosu na energetski sistem Kosova.
„Odnosno, ona nije zavisna od bilo kakvih postrojenja i objekata južno od Ibra. Elektranu čine dva agregata od 38 megavata, a godišnja proizvodnja pokriva oko 40 odsto severa Kosova. Pošto smo vezani sa električnim vodom u dužini od 110 kilometara sa trafostanicom ’Valač‘, udruženo predstavljamo glavno čvorište za snabdevanje severa električnom energijom“, objašnjava naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, „Gazivode“ i „Valač“ su vid sigurnosti za Srbe na severu, i on ne vidi dodirne tačke sa najavom Prištine da će svoju elektromrežu pripojiti Albaniji. Vulović dodaje da je Priština u više navrata pokušala da postane deo Evropske mreže operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSOE), ali da joj do sada to nije uspelo, zbog angažovanja našeg EMS-a i Srbije uopšte.
Nije im prvi put
„Što se tiče sporazuma koji su potpisali Priština i Tirana, ne mislim da će to ići tako lako, odnosno da će taj sporazum biti moguće sprovesti na terenu. Da bi sporazum zaživeo, potrebno je da Evropska mreža dâ dozvolu za njegovo sprovođenje. Iskreno, mislim da će međunarodni predstavnici i Republika Srbija to sprečiti“, smatra Vulović.
Naš sagovornik ovome dodaje da svaka država ponaosob u ENTSOE glasa za prijem novog člana, te stoga veruje da bi interni ugovor Prištine i Tirane mogao da zaživi samo ako bi Kosovo postalo deo ovog sistema.
Ne tako davno Hašim Tači, aktuelni predsednik privremenih institucija Kosova, izjavio je da su „Gazivode“ prirodni resurs Kosova, te stoga nema dileme kome pripadaju. Oko 80 odsto površine jezera „Gazivode“ nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar. Jezero je važno i za snabdevanje vodom: procena je da oko 700.000 ljudi pije vodu sa „Gazivoda“ — a samo Prištini se isporuči godišnje 115 miliona kubika, ali i termoelektrani „Kosovo“ A i B u Obiliću.
Sve je jasno
Svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom „Gazivode“, kojim upravlja Javno preduzeće za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije „Ibar“, sa sedištem u Zubinom Potoku, nesporno su na srpskoj strani.
U slučaju „Gazivode“ i Albanci i Srbi saglasni su oko jednoga — „onaj ko kontroliše ’Gazivode‘, bukvalno kontroliše život na KiM“.
S obzirom da nije bilo moguće da se kontroliše rad u južnom delu srpske pokrajine, Vlada Srbije je odlučila da 2004. godine formira novo javno preduzeće sa nazivom JP „Ibar“, koje i danas radi i posluje u opštini Zubin Potok i gazduje sa imovinom preduzeća.
Imovina preduzeća podrazumeva veliko jezero sa velikom branom „Gazivode“, malo jezero sa branom „Pridvorica“, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje. Veliko jezero je dugačko 24 kilometra, površine je 11 kvadratnih kilometara i zapremine vode od 380 do 420 miliona kubnih metara, a brana „Gazivode“ je i najveća nasuta brana u Evropi, visine 107 metara.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com