Denis Zvizdić otišao je u Berlin na samit lidera balkanskih država kao predsedavajući Saveta ministara BiH u tehničkom mandatu, ali to ga nije sprečilo da daje zapaljive izjave. Zašto je baš on izabran za tu ulogu?
Poziv predsedavajućem Saveta ministara BiH Denisu Zvizdiću da prisustvuje samitu u Berlinu čudno je zazvučao u ušima mnogih zbog činjenice da je organu kojem on predsedava odavno istekao mandat. To, međutim, nije sprečilo Zvizdića da daje oštre opaske o Republici Srpskoj i Srbiji, te da ustvrdi da Srbija želi da prekraja granicu na Drini.
Na poziv Zvizdiću reagovao je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik pismom evropskim liderima i tvrdnjom da je njegovo prisustvo protivno Ustavu BiH. Nakon onoga što je Zvizdić u Berlinu poručivao, reagovao je i srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavom da je milion puta potvrdio da Srbija nema teritorijalnih pretenzija prema BiH.
Pokušaj da BiH u Berlinu predstavlja ne predsedavajući Predsedništva BiH, već predsedavajući Saveta ministara u tehničkom mandatu, prema rečima banjalučkog analitičara Anđelka Kozomare, učinjen je sa namerom da se diskredituje upravo predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik. A on je, kako Kozomara kaže, ne samo legalno izabran na to mesto, već je izabran sa najviše glasova u dosadašnjoj istoriji izbora u BiH.
Zvizdićevo prisustvo u Berlinu znači i marginalizaciju Republike Srpske i njenih stavova po pitanju učlanjenja BiH u NATO i pitanja priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kaže Kozomara.
„Izabran je Denis Zvizdić da neko ne bi prigovorio kako niko od Bošnjaka nije pozvan, ni Bakir Izetbegović, ni drugi predstavnici bošnjačkog naroda. A Zvizdić je veoma opasan nacionalista, vrlo lukav i prepreden, za razliku od Bakira Izetbegovića, koji je, što bi narod rekao, što na umu to i na drumu. Zvizdić je poznat da radi tiho, iza leđa. To je čovek koji nije ni za kakav dijalog, koji u nekoj demokratskoj zemlji, pogotovo u tako komplikovanoj kakva je BiH, podrazumeva dogovor tri naroda“, objašnjava on.
Zvizdićevo ponašanje u Berlinu, kao da je BiH priznala nezavisnost Kosova, jeste očekivano, kao što je očekivano da je iskoristio priliku da još jednom istakne da je Republika Srpska faktor destabilizacije u ovom delu Evrope, dodaje Kozomara.
„Podsećam, on smatra da granice na Balkanu ne treba da se menjaju, ali to se ne odnosi na Srbiju. Njene granice mogu da se menjaju kako se kome prohte. On je naravno svestan, samo to ne pokazuje, da je Republika Srpska veoma blizu osamostaljenju i da ide u tom pravcu da se odvoji od ostalog dela BiH. Ne možda da se postave carine i granica, nego da se što više osamostali, odnosno da joj se vrate nadležnosti koje je dobila Dejtonom“, kaže naš sagovornik.
Iako svestan da ne može da spreči proces preuzimanja oduzetih nadležnosti, Zvizdić je zadržan na mestu predsedavajućeg Saveta ministara kako bi se taj proces što više usporio, zaključuje Kozomara.
Ipak, izgleda da odgovor na pitanje zbog čega je Denis Zvizdić bio prisutan u Berlinu ne može da se objasni samo odnosom bošnjačkih političara prema Republici Srpskoj.
Ovaj arhitekta po obrazovanju, izdanak jedne od najznačajnijih bosanskih begovskih porodica i drug sa studija Bakira Izetbegovića, kako Sputnjik nezvanično saznaje, viđen je kao njegov protivkandidat na stranačkim izborima za lidera SDA.
„Postoji jedna jaka struja u SDA koja je nezadovoljna Bakirom jer stalno izaziva konflikte, a ništa ne rešava“, objašnjava nam izvor blizak vrhu SDA, koji je želelo da ostane anoniman. „Zvizdić se pominje kao glavni protivkandidat Bakiru na jesenjim izborima u SDA“, dodaje naš izvor.
S obzirom da je Zvizdić u Berlinu bio po pozivu, može se zaključiti da još neko računa na njega…
(Nikola Joksimović, Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com