Vodeći nemački listovi „Frankfurter algemajne cajtung“ i „Špigel“ objavili su komentare povodom ideje o razmeni teritorija kao rešenju za KiM, i dok list iz Frankfurta poziva svetske sile koje se protive toj ideji da ponude bolje rešenje, novine iz Hamburga upozoravaju na posledice koje bi razmena teritorija mogla da ima, ne samo po Balkan, već i po ostatak Evrope, piše „Dojče vele“.
U komentaru za „Frankfurter algemajne cajtung“ Mihael Martens ukazuje da je na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Beču došla do izražaja saglasnost šefa nemačke diplomatije Hajka Masa i njegove austrijske koleginice Karin Knajsel povodom razvoja situacije na Balkanu, odnosno „između Srbije i Kosova“ gde se, kako je naveo, sprema nešto što se ne sviđa svima.
Podsećajući da se na severu Kosova nalaze srpska naselja,a da je jug pretežno naseljen albanskim življem, Martens tvrdi da iz tog razloga „predsednici Srbije i Kosova traže razmenu: jug Srbije treba dodati Kosovu, a sever Kosova Srbiji“ što, ocenjuje, „istorijski gledano, ne bi bilo ništa novo“.
„Promene granice su kontinuum istorije, a i dobro se uklapaju u vreme koje politiku vidi kao niz dilova“, smatra Martens.
Međutim, ističe, mnogi su protiv te ideje.
Kao primer, navodi stav Nemačke koji su izneli kancelarka Angela Merkel i ministar spoljnih poslova Hajko Mas, ali i stav austrijske ministarke Knajsel koja je rekla da „promene granice, to smo više puta mogli da vidimo, donose sa sobom probleme“.
Ipak, napominje da postoje i moćni zagovornici te ideje, kao što je savetnik za bezbednost američkog predsednika Džon Bolton.
„Ako Srbi i Albanci mogu da se dogovore o mirnoj razmeni teritorija, zašto da ne – rekao je nedavno Bolton, možda ne baš tim rečima. Time je postalo jasno da se najmoćnija od svih država, sa velikim uticajem na Kosovu, neće suprotstaviti politici ‘etničkog razdvajanja’ na Balkanu“, ukazao je Martnes.
Kako je dodao, „sile koje smatraju da bi to bila nesreća – ukazujući na jugoslovenske ratove devedesetih – trebalo bi zato da ponude bolje rešenje“.
„U suprotnom će ih pregaziti vreme“, upozorio je on.
Martnes je saglasan da postoje dobri razlozi za odbacivanje promena granica na Balkanu, ali smatra da „onaj ko to odbacuje, trebalo bi da bude u stanju da stvori drugačije, a ubedljive ponude“.
„Svakako da njih u slučaju Kosova ima. Tako bi bilo krajnje vreme da se za manje od dva miliona građana te male države konačno omogući da bez viza mogu da putuju u EU. Ako u Evropi građanska prava i dalje prevladavaju nad etničkom pripadnošću i etničkim razgraničenjem, onda nastavak izolacije Kosova nije rešenje“, navodi on.
Jer, predviđa, jednog dana će doći drugi političari, sa drugim idejama.
„Ako se oni probiju na Balkanu, njihove ideje bi mogle da pobede i na drugim mestima. To će promeniti Evropu – ali verovatno ne nabolje“, zaključio je Martens u članku za „Frankfurter algemajne cajtung“.
Svoje viđenje ideje o razmeni teritorija izneo je i Jan Pul u članku objavljenom na internet izdanju lista „Špigel“, u kojem tvrdi da „Srbi i Kosovari planiraju dil koji ugrožava stabilnost zemalja EU“.
„Njime se, naime, krši centralni princip balkanske politike: u zemljama bivše Jugoslavije postoji etnička raznolikost i ona se neće ugroziti granicama. Oko toga su se složile Amerika i Evropa, nakon što su devedesetih morale da intervenišu kako bi zaustavile ubijanje u Bosni i na Kosovu. To je značilo odustajanje od etnonacionalizma“, navodi on.
Međutim, kako dalje tvrdi, „srpsko-kosovski planovi imaju samo jedan cilj: da Srbi i Albanci žive samo svako među svojima“.
„Razmena teritorija bila bi presedan i opravdala bi etničke granice u Evropi. Tako bi – pre svih Hrvati i Srbi u Bosni mogli da zatraže pripajanje svojim matičnim zemljama. Katalonski separatisti imali bi novi argument. Kao i Baskijci. Ili Južni Tirolci. Ili flamanski i valonski ekstremisti u Belgiji. Rezultat bi bio veća nestabilnost i etničko rivalstvo“, predviđa Pul.
Smatra da bi Evropska unija morala da primi više migranata, da diplomatski interveniše, a u ekstremnim slučajevima, čak i vojno.
„Zato Evropa mora jasno da stavi do znanja da za svakog onog ko vodi politiku uz pomoć etničkih argumenata, u savremenoj Evropi nema mesta“, zaključio je Pul.
Nemački državni ministar za Evropu Mihael Rot poručio je „prijateljima na Kosovu i u Srbiji“ da prekrajanje granica nije rešenje, navodeći da je budućnost Zapadnog Balkana multietnička.
„Dragi prijatelji na Kosovu i u Srbiji, prekrajanje granica neće rešiti nijedan problem. Takav potez bi otvorio Pandorinu kutiju uzajamnih optužbi po etničkoj liniji. Budućnost Zapadnog Balkana je multietnička, multireligijska i multikulturalna. Ujedinjeni u razlicitosti, to je Evropa“, naveo je Rot na svom nalogu na Tviteru.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com