Ministar Ivica Dačić izjavio je da je Srbija mala, ali da nije glupa da ne vidi kako joj se iza leđa toleriše ideja „Velike Albanije“.
Povodom otvorenih pretenzija albanskog premijera Edija Rame i Hašima Tačija da ujedine Albaniju, Kosovo i deo Juga Srbije, šef srpske diplomatije je poručio da ne vidi više smisao pregovora u Briselu.
Da li se novim porukama Rame i Tačija iz Tirane prešla „crvena linija i može li Srbija zaista da stavi tačku na dalje pregovore pod rukovodstvom Federike Mogerini?
Vladislav Jovanović, bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama, kaže da mi ne treba da budemo proglašavani nekoopertivnom stranom, nego da zatražimo razgovore u obnovljenom okviru:
„Dakle, da se kaže da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 12 44. Da je podrška tom jednostranom aktu u suprotnosti sa ovom Rezolucijom, kao i da je okvir dosadašnjih pregovora bio savim jednostran, to jest, na strani kosovskih Albanaca i njihovog nelegalnog akta. Zbog svega ovoga, novi pregovori treba da uzmu u obzir i našu argumentaciju koja do sada nije uopšte isticana niti korišćena, i da se u tim okvirima potraži najbolje rešenje koje bi bilo u interesu mira i bezbednosti na Balkanu“, mišljenja je naš sagovornik.
Na pitanje da li bi protestna nota Tirani zbog izrečenih namera imala neku težinu, Jovanović odgovara:
„Nije dovoljna samo protestna nota, već i da u njoj naglasimo da se Albanija tokom terorističkih aktivnosti OVK na Kosovu, još pre 1999. godine, ponašala suprotno međunarodnom pravu i direktno se mešala u taj sukob na strani terorista, šaljući im i ljudstvo i oružje i političku podršku. Treba i da naglasimo da je to politika Tirane u kontinuitetu, koja je suprotna i bilateralnim odnosima i miru i bezbednosti na Balkanu, ali i međunarodnim odlukama. Na taj način, koji je širi, treba Albaniju da prozovemo i da sve to stavimo na uvid svetskoj zajednici. A ne da to bude samo bilateralno prepucavanje.“
Jovanović smatra da u ovoj situaciji treba da izbegavamo nagle poteze, ali da bi trebalo da reafirmišemo naš pravno-politički položaj kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kao teritorije koja je privremeno okupirana i stavljena pod administraciju UN.
„Suština je da se pozovemo na naš Ustav na Rezoluciju 1244 i na prijem Savezne Republike Jugoslavije u UN u njenim punim avnojevskim granicama. To je zakon međunarodnog prava. Pod tim zakonom je proglašen nestanak SFRJ i sve republike su pozvane da budu nezavisne, s tim da republičke granice postaju nove međunarodne granice. Kroz to treba da potisnemo pritiske koji se na nas vrše od 2008. do danas i da teret dokazivanja prebacimo na Prištinu jer oni su ti koji su prekršioci međunarodnih odnosa“, podseća Jovanović.
Naš sagovornik kaže da bi se na ovaj način oduprli pritiscima da prihvatimo „novu realnost“, a da nam kao nagradu za to ponude ulazak u EU. On je uveren da ako bismo pokrenuli sve točkove međunarodnog prava, koje je na našoj strani, da bismo tako ispravili grešku prethodnih vlasti.
„Na taj način bismo konačno ohrabrili i druge zemlje, članice SB UN Kinu, Rusiju, kao i Indiju i sve ove koje ne priznaju Kosovo da uđu u međunarodnu diskusiju i da se stave na stranu prava, to jest, nas“, zaključuje Jovanović.
On ne spori da bi ta borba trajala godinama, ali vidi i kao jednini način koji nas čuva od daljih ponižavanja i poraza koje nam naši zapadni partneri i takozvani prijatelji nameću kao njihovu apsolutnu volju.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com