Kada bi u Srbiji ove nedelje bio održan referendum, samo pet odsto građana Srbije bi glasalo za ulazak u NATO, 80 odsto bi bilo protiv, dok 15 odsto uopšte ne bi glasalo, rezultat je istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta Beogradska NATO nedelja Centra za evroatlantske studije (CEAS)
Broj ljudi koji bi glasao protiv ulaska u NATO je 12 odsto veći nego 2018. godine, navodi se u istraživanju koje je predstavljeno na panelu „Ovo smo mi – Srbija 2020.“, prenosi Tanjug.
Istraživanje pokazuje da bi samo pet odsto ispitanika glasalo za ulazak Srbije u NATO, što je šest odsto manje u odnosu na pre dve godine, a 15 odsto uopšte ne bi glasalo.
Na pitanje kakvo je mišljenje o NATO kao međunarodnoj organizaciji, više od polovine ispitanika, odnosno 54 odsto je njih se izjasnilo – negativno, dok su 37 odsto ravnodušni. Samo šest odsto je odgovorilo da imaju pozitivno mišljenje o NATO.
Kada je reč o saradnji i partnerstvu koje sada postoji između Srbije i NATO takođe visoki procenat, čak 47 odsto ispitanika izražavaju ravnodušan stav, dok njih 33 odsto je tu saradnju ocenilo kao negativnu.
Samo 14 odsto smatra da je pozitivna saradnja i partnerstvo Srbije i NATO, dok njih šest odsto ne može da proceni.
Na pitanje kada bi ove nedelje bio održan referendum o razgraničenju Srbije i Kosova, uz korekciju administrativne linije, predložen od strane predsednika Srbije i vlade i podržan od SAD, uz protivljenje EU, 54 odsto ispitanika bi glasalo protiv, nešto više od jedne petine, odnosno 21 odsto bi glasalo za takvo rešenje dok 11 odsto uopšte ne bi izašlo na taj referendum.
Imajući u vidu da SAD značajno kontrolišu kosovske bezbednosne snage i njihovu transformaciju, 36 odsto ispitanika smatraju da jačanje odbrambene saradnje Srbije i SAD poboljšava poziciju Srba na KiM, nešto manje -35 odsto smatraju da ne utiče na njihovu poziciju, dok 19 odsto ocenjuju da pogoršava poziciju Srba na KiM.
S druge strane, 48 odsto ispitanika smatraju da jačanje odbrambene saradnje Srbije i Rusije poboljšava poziciju Srba na KiM, njih 34 odsto smatra da ne utiče, dok samo devet odsto odgovara da pogoršava poziciju Srba koji žive na KiM.
Ali, kada je reč o jačanju saradnje Srbije sa SAD u oblasti ekonomije, odbrane i bezbednosti, bez obzira ko je na čelu administracije u Vašingtonu 63 odsto ispitanika podržava saradnju, dok samo 15 odsto ne podržava.
Na pitanje da li su u poslednje vreme primetili promenu politike SAD prema Srbiji, 53 odsto odgovara – da, sa obrazloženjem da je ta politika SAD prema Srbiji bolja nego što je bila pre, njih 35 odsto kažu – ne, uz opasku da je politika Vašingtona ista kao i pre, dok četiri odsto njih odgovara potvrdno, uz ocenu da je aktuelna vašingtonska politika prema Srbiji gora nego ranije.
Kada je reč o predsedniku Sjedinjenih Država, 42 odsto ispitanika ocenjuje da bi promena predsednika u SAD bila loša po Srbiju, nešto manje, odnosno 40 odsto smatra da to ne bi ništa promenilo, dok samo osam odsto smatra da bi bila dobra po Srbiju.
Na pitanje kako vide Vašingtonski sporazum, 39 odsto ispitanika je ocenilo da taj sporazum niti je dobar, niti loš za Srbiju, te da neće ništa promeniti.
S druge strane 35 odsto ispitanika ocenjuje da je Vašingtonski sporazum dobar za Srbiju, a 10 odsto njih smatraju da je loš.
Čak 44 odsto smatra da će se Vašingtonski sporazum donekle sprovoditi, dok 27 odsto njih smatra da se najveći deo neće sprovoditi,10 odsto ocenjuje da će se u potpunosti sprovesti, dok 19 odsto ne može da proceni.
Kada je reč o odnosima Srbije i Evropske unije, 50 odsto ispitanika je za učlanjenje u EU, što je jedan odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, dok su 36 odsto protiv, pet odsto više u odnosu na jun 2020. godine, ali četiri odsto manje u poređenju sa 2019. godinu.
U slučaju da EU postane nadnacionalna zajednica za obavezujućim odbrambenim politikama, 46 odsto ispitanika je za to da Srbija nastavi evrointegracije, a 29 odsto da prekine procesa, a četvrtina ispitanika ne može da proceni kakvu bi poziciju trebalo da zauzme Srbija u tom slučaju.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com