Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnik Ljubisa Diković rekao je da su od njega iz haškog tužilaštva tražili da optuži generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića, ali da on tako nešto nije hteo da učini.
„Kada su generali Pavković i Lazarević dobrovoljno otišli u Hag pozvan sam u kancelariju haškog tužilaštva u Beogradu i predloženo mi je da ih optužim da su zločinci. Odmah sam im rekao: Tako nesto iz mojih usta nećete čuti. Nisu naređivali zlodela, već kako da se branimo. Da jesu rekao bih, a kada nisu, prvi vam kažem – neću“, ispričao je Diković za „Novosti“.
On je dodao i da da su ga uveravali kako znaju da je „divan“ komandant, da je pomagao Albancima, ali da odluku nije promenio.
Navodi i da je dobio poziv da se zbog navodnih ratnih zločina javi u Bajinu Baštu i da ga je tamo čekala Nataša Kandić sa svojim timom.
„Ovoga puta hteli su da okrivim Momčila Perišića“, kaže Diković dodajući da je i njoj rekao da ne zna ništa o prebacivanju trupa u Bosnu.
Kada je postao načelnik Generalštaba usledila je tužba da je u ratu organizovao zločine protiv civila.
General koji je sedam godina vodio našu vojsku, kaže i da se 2018. povukao, jer čovek treba da zna kada je vreme da ode.
On navodi i da je bio miran, jer je bio svestan toga da odlazi posle velikog posla koji je sa svojim saradnicima obavio.
„Sećam se 2012. prvog sastanka sa novim ministrom odbrane i njegovog izraza na licu kada smo razmatrali kojoj vojnoj sili da prepustimo kontrolu vazdušnog prostora, jer više ne mozemo da dignemo avijaciju, a nekada smo bili četvrti u Evropi. Od tog vremena do mog odlaska veliki je posao obavljen“, kaže Diković.
Prema njegovim rečima, država je tada bila pred bankrotom, a vojska pred naređenjem da ide kući na kazan.
„Brojno stanje oko 30 000, a plata ni za njih. Prodali smo silnu opremu, milione komada municije svih kalibara, protivtenkovske topove, stotine hiljada pušaka, haubice, hiljade prenosnih PVO sistema… Tenkove smo istopili u železari, a u državnom fondu gde je trebalo da se slivaju ta sredstva za takvu reformu vosjke novca nije bilo. Na prvim sastancima sa novim ministrom smo predočili rešenje da u armiju vraćamo krišćena sredstva dok se nova ne nabave. Tako je zaustavlejno propadanje“, priča Diković.
On ponavlja da je bio spokojan kada je odlazio, jer zna kako će Vojska Srbije da izgleda za pet godina i da će srpski pešadinac ili artiljerac biti opremljen kao i onaj u Nemačkoj.
Podseća da je bilo jedno obraćanje predsednika Aleksandra Vučića iz kasarne u Pančevu i da je tu sve rečeno.
„Ništa tako ne bi bilo da Aleksandar Vučić nije prvo bio ministar, pa premijer, pa sada predsednik. Celog života se rukovodim, principom „Krivo sedi, a pravo govori“. Ne bismo mi danas govorili o borbi na Kosovu i o Košarama i Paštriku da nije njega. Pričali bismo ko zna o čemu. Ne bi danas oficir pred svetom i pred porodicom opet išao ponosan što je odabrao taj poziv“, ističe Diković.
On kaže da će armija za pet godina biti bolja i samosvesnija. „Znam i koja je tehnika došla, a koja je ugovorena i imate moju reč, sem ovih aviona i helikoptera za koje svi znaju, još mnogo toga je zamišljeno“, navodi Diković.
Sećajući se juna 1999. godine i potpisivanja Kumanosvskog sporazuma Diković kaže da nije bio nimalo srećan.
„Spremali smo se za boj sa neprijateljem na kopnu koji sigurno ne bismo izgubili. Znam da bi njihova odmazda sa neba bila strašna, ali smo bili spremni da odbranimo naše Kosovo“, kazao je Diković u intervjuu za Novosti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com