Kako prenose mediji, a potvrđuje srpski šef diplomatije, London bi mogao da traži da se ukinu sednice o Kosovu, ili da budu zatvorene za javnost.
Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno, smatra bivši diplomata Zoran Milivojević.
Velika Britanija u avgustu preuzima predsedavanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine Kosovo je smestila pod okrilje Ujedinjenih nacija. Tako se tromesečni izveštaji o radu Unmika i stanju u pokrajini redovno čuju u tom telu. Britanija bi to da proredi…
„Krajnje je vreme da se Savet bezbednosti ređe sastaje ovim povodom. Moramo da se fokusiramo na stvarne pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. U tu kategoriju ne spada situacija na Kosovu“, rekao je u februaru Metju Rajkroft, tadašnji ambasador Velike Britanije u UN.
Uz ovakve, London bi mogao da ima još jednu želju – da se SB Kosovom i Metohijom ne bavi uopšte ili da to čini iza zatvorenih vrata.
„Ja sam siguran da će nastojati da ukinu te sednice i da se to pretvori u zatvorene konsultacije bez zvaničnih sednica SB o Kosovu. To je moguće da urade na glasanju o proceduralnim stvarima, tu Rusija i Kina ne mogu da stave veto. Mi tu nismo prisutni“, ukazuje srpski šef diplomatije Ivica Dačić.
Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ u UN, kaže da bi tada to pitanje počelo da vene u očima sveta jer ga neće imati stalno pred očima.
Predsedavajućeg SB postavlja dnevni red, predsedava sastancima i nadgleda žarišta. Mogu li iz te pozicije da mimoiđu veto?
„Po onome što povelja kaže, pravo veta se upotrebljava prilikom odlučivanja o suštinskim pitanjima, kod proceduralnih ne može da se koristi. Sada je pitanje da li se jedno par ekselans političko pitanje, koji je proizvod neodobrene vojne akcije protiv SRJ, može prevesti u proceduralno. Tehnički, i najverovatnije da će tu da se lome koplja sa onima koji se ne slažu Rusija i Kina i par nestalnih i ovih drugih koji imaju glasačku većinu“, ukazuje Jovanović.
Manje Kosova i Metohije u SB imalo je svoju prethodnicu u britanskom, ali i insistiranju još nekoliko zapadnih zamalja da bude i manje Unmika u pokrajini.
„Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno“, napominje bivši diplomata Zoran Milivojević.
Sagovornici RTS-a ovo pitanje smeštaju na teren globalnog nadmetanja, a na relaciji Vašington–Moskva
„Pokazuje da je Britanija čvrsta u stavu da u sklopu svojih odnosa sa Rusijom obuhvati Srbiju i pritiskom na Srbiju reši strateške interese, u ovom slučaju je to pitanje KiM, i to ne možemo tretirati kao prijateljski potez“, smatra Zoran Milivojević.
Velika Britanija je svakako dosledna u politici prema Srbiji i pitanju KiM. London je Kosovo priznao samo dan posle jednostrano proglašene nezavisnosti. Svojevremeno je sponzorisao rezoluciju o Srebrenici, a nedavno napravio i svojevrstan diplomatski presedan i ukorio Surinam zbog povlačenja priznanja Kosova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com