Duže od 20 godina većina u međunarodnoj zajednici je na pripadnike takozvane „oslobodilačke vojske Kosova“ gledala kao na „heroje“ koji se bore za slobodu od srpskog ugnjetavanja. Danas ta ista međunarodna zajednica te „albanske heroje“ jednog po jednog dovodi na optuženičku klupu tražeći odgovore za počinjene ratne zločine nad Srbima.
Zaboravilo se da je OVK u prvoj polovini devedesetih prošlog veka bila na spisku terorističkih organizacija u Stejt Departmentu, a onda je preko noći „nestala“ sa tog spiska i postala „oslobodilačka“ vojska.
Da je OVK bio daleko od oslobodilačke vojske, a mnogo bliže terorističkoj paravojnoj formaciji, koja je činila strašne zločine na teritoriji Srbije, odnosno Kosova i Metohije, među prvima je javno izneo Švajcarac Dik Marti. Evropski poslanik u Savetu Evrope, decembra 2010. godine, uz pomoć srpskih vlasti, podneo je izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi i o trgovini ljudskim organima na Kosovu koju je organizovao Hašim Tači.
Pandorina kutija
Od tada, čini se da raste svest o tome da takozvano nezavisno Kosovo vode ljudi okrvavljenih ruku — Hašim Tači, Kadri Veselji, Ramuš Haradinaj… Tačnije, ljudi koji su po svim raspoloživim dokazima odgovorni za najteže zločine počinjene nad jednim narodom u srcu Evrope. To sada uviđaju i međunarodni zvaničnici, bivši komandati međunarodnih snaga koji su bili na Kosovu, predstavnici međunarodnih civilnih misija, novinari, istraživači, naučnici… I sve više o tome govore — javno.
Sve više o novom imidžu OVK govore i pišu strani mediji — francuski, nemački, američki, a jedan od dokumentaraca koji je ostavio poseban utisak je film „Beskonačni rat“, italijanskog novinara Rikarda Iakona koji će u utorak, 30. jula, u 21 sat i 50 minuta biti emitovan na RTS-u 1, a koji je urađen u italijanskoj produkciji RAI 3.
Da li se „Pandorina kutija“ o tome šta je bila OVK, koja je zapravo jedina istorijska tekovina „nezavisne države Kosovo“, sve više otvara? Da li svet menja svoj pogled na Kosovo i borbu OVK? I koliko „država“, čiji je politički vrh, pa i deo opozicije faktički „viđen“ za Sud za zločine počinjene na Kosovu nad Srbima i dugim nealbancima formiran pod nadzorom Evropske unije na osnovu izveštaja Dika Martija, može da bude poštovana i prihvaćena u međunarodnoj zajednici kao država?
Menja se atmosfera
Nebojša Čović, bivši zamenik predsednika Vlade Srbije i bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, kaže da je naša zemlja, od početka rata na ovim prostorima, pa do bombardovanja 1999. godine u svetskim medijima i u većini političkih krugova bukvalno ocrnjena u negativnoj kampanji. Na pitanje koliko se medijska slika o svemu promenila, Čović odgovara:
„To nije lako, za to će biti potrebno vreme, ali u svakom slučaju se postepeno menja. Setimo se samo kakva je bila medijska kampanja, a koja je prethodila bombardovanju, i kako su Srbi i Srbija ocrnjeni tada u međunarodnoj javnosti. Sve to su smislili i radili nosioci projekta ’nezavisnog Kosova‘ — Amerika, Velika Britanija, Nemačka.“
Njihove su javnosti sistematski podučavane da je Srbija agresor, a Srbi silovatelji i ubice, napominje Čović, uz podsećanje da je OVK u to vreme „promenila stranu“ od terorističke do oslobodilačke organizacije uz pomoć braće Hil, Ričarda Holbruka i ostalih.
„Od čega i od koga oslobodilačku? Kad ovo kažem ne želim da umanjim ni greške naše politike u tom vremenskom periodu, ali OVK nikada nije bila oslobodilačka vojska. To građani Kosova pre svih počinju da raspoznaju, a tu pre svega mislim na Albance, jer njih nije moglo da pogodi veće zlo, od zla koje su dobili — da se ti takozvani bivši komandanti OVK presvuku u odela i lakovane cipele i zasednu u raznorazne kabinete i postanu vlast na prostoru Kosova i Metohije“, uveren je Čović.
Unovčili podršku
Naš sagovornik kaže da se ništa nije slučajno dešavalo u slučaju podizanja OVK, od logistike, pa do naoružanja, ističući tu ulogu NATO-a i Amerike koji su prednjačili. On dodaje da ti isti nisu ni posle potpisivanja Rezolucije 1244, 1999. godine demilitarizovali tu paravojsku, već su joj nedavno faktički omogućili da postane i takozvana „vojska Kosova“. Mi ćemo morati da budemo mudri i strpljivi, jer u Americi još ima elementa duboke države koji neće tako lako da se odreknu nečega od čega su pre svega pojedinci dobro zaradili.
„Nije lako sada izaći iz tog projekta i priznati da je međunarodna zajednica napravila katastrofalnu grešku ne samo agresijom na SRJ, već i pravljenjem paradržave na tlu Srbije u Evropi, a koja u osnovi ima kriminal, terorizma i zločin“, naglašava Čović.
On je uveren da je tako nešto neodrživo i da će tokom vremena idealizacija OVK sigurno pasti, a to se vidi i po stepenu nervoze koja je prisutna kod sadašnjeg političkog establišmenta u Prištini. Koliko će snage i moralne energije međunarodna zajednica imati da uđe u obračun sa ratnim zločinima Albanaca, to će pokazati dani koji dolaze, a na to će uticati i epilog novoosnovanog suda.
OVK ili UČK
Do sada je oko 70 pripadnika OVK u ovom ili onom svojstvu sedelo na sudskoj klupi u Specijalizovanom sudu u Hagu za zločine OVK. Među njima najpoznatiji je Ramuš Haradinaj, koji je već dva puta bio u Haškom tribunalu, ali je kaznu izbegao jer nije bilo svedoka.
Inače, „oslobodilačka vojska Kosova“ ili na albanskom Ushtria Çlirimtare e Kosovës (UÇK), prema nalazima državnih organa republike Srbije, ali i zapadnih obaveštajnih službi, uglavnom se finansirala trgovinom drogom, dok je i dobar deo ostalih sredstava prikupljen kriminalnim aktivnostima. OVK je zvanično osnovana 1994, a prvi put u javnost je izašla 1996. godine. Odmah je i iznela svoje cilj — nezavisno Kosovo. Doduše, delovi OVK su zastupali i cilj pripajanja svih albanski naseljenih područja — Srbije, Makedonije, Crne Gore i Grčke državi Albaniji i samim tim stvaranje „velike Albanije“. Osnivač i vođa terorističke OVK je sve do smrti 1998. godine bio Adem Jašari, koji je početkom devedestih godina prošlog veka osnovao najorganizovaniju terorističku grupu „Jašari“, a posle uništenja grupe najznačajnije mesto preuzima Hašim Tači sve do raspuštanja OVK 1999. godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com