Protesti u Albaniji poprimaju pravac koji može da dovede do destabilizacije, koja miriše na onu iz 1997. (državni udar). Lako sve može da pređe u sukob koji ima šanse da se delimično prelije i na Kosovo.
Protesti opozicije protiv premijera Albanije Edija Rame juče su eskalirali. Opozicija se sukobila sa policijom koja štiti zgradu Parlamenta. Demonstranti su ispred zgrade parlamenta bacali baklje i zapalili automobilske gume, kako bi sprečili poslanike vladajućih stranaka da uđu u zdanje. Njima su se pridružili i poslanici opozicije.
Šta se to dešava u Tirani i kome i zašto je Edi Rama stao na žulj? Najbitnije, da li je i koliko je ovaj sukob regionalno opasan?
Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji, uveren je da ova dešavanja nisu nimalo naivna ni bezopasna, a da je Rama došao u ovakvu poziciju iz dva razloga.
„Rama već godinu unazad pokušava da bude lider svih Albanaca na prostoru Balkana. Drugo, vidljivo je da politički predstavnici u Prištini i Albaniji više ne slušaju svog ’razrednog starešinu‘, to jest, američku administraciju. To je u protekla dva meseca bilo vidljivo pomalo, a u zadnje dve nedelje je sasvim jasno. Ni u Albaniji ni na Kosovu više se ne sluša Amerika i čini se da dolazi do sve većeg uticaja Engleza, koji pokazuju sve žešći pristup celoj ovoj situaciji. A tu je prisutna i Nemačka. Dakle, to su neke od država koje žele da dovedu novu vlast ne samo u Albaniji, već i na Kosovu“, objašnjava Beriša.
Naš sagovornik je uveren da bi situacija mogla lako da se zakomplikuje, što bi moglo da se odrazi i na nas u Srbiji.
„Mislim da je ovo pravac koji će dovesti do destabilizacije u Albaniji. Sve miriše na krizu iz 1997. godine (državni udar). Može da se izazove sukob koji ima šanse da se delimično prelije i na Kosovo, a samim tim, to znači i destabilizaciju regiona“, upozorava Beriša.
Da je opozicija odlučna da smeni Ramu sa vlasti, po njegovim rečima, govori i činjenica da su po svim gradovima u Albaniji organizovani krizni štabovi, što se radi samo ako imate na umu rušenje vlasti. Masovni veliki protesti opozicije zakazani su polovinom marta, a Beriša veruje da će opozicija uspeti da obori vlast Edija Rame.
„Sve upućuje da se sve ovo koordinira samo iz spoljnog centra, a kada to kažem, mislim da su u ovo umešane strane službe iz minimum deset država, koje pokušavaju da iskoriste moment i ostvare najavljivano takozvano „balkansko proleće“, uveren je Beriša.
Takođe, naš sagovornik smatra da se mnogima ne sviđa uticaj koji Rama ima kod dela Albanaca i na Kosovu i u Makedoniji, ali i u Crnoj Gori.
„Činjenica je da mnogi nisu za ujedinjenje Albanije i Kosova, jer bi time izgubili svoju poziciju. S druge strane, izgleda da se ni Zapadu ne dopada da Rama ima tako samostalan uticaj na deo albanske populacije“, objašnjava Beriša.
Na pitanje da li bi se promenom vlasti u Tirani promenio i odnos sa Beogradom, naš sagovornik kaže:
„Što se tiče odnosa Albanije i Srbije, čak i da dođe do promene vlasti u Tirani, mi kao Srbija, u odnosu između Prištine i Beograda, nećemo dobiti ništa novo. Dobićemo još radikalniji pristup nego što Rama ima prema ovom pitanju“, ocenjuje on.
Opozicioni poslanici traže od Rame da ustupi mesto prelaznoj Vladi i raspiše vanredne izbore.
Od kada je opozicija krenula u proteste, dešava se i svojevrstan presedan koji albanski Ustav ne poznaje, a odnosi se na kolektivne izjave opozicionih poslanika koji su se javno odrekli svojih mandata. Vlada Rame je izgubila dvotrećinsku većinu u Parlamentu, što znači da od 140 poslanika, koliko broji njihov Parlament, Rama ima podršku njih 73. U suštini, to znači da je rad Parlamenta ipak paralizovan, jer ne može da donese nijedan zakonski akt bez dvotrećinske podrške. Iza protesta inače stoji lider najveće opozicione stranke Demokratske partije Ljuljzim Baša.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com